Vest nedelje u svetu bila je usvajanje paketa pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu u američkom Kongresu. Tu pomoć posebno željno je čekala Ukrajina, a ova vest je prilično podigla moral u Kijevu i makar na rečima se ponovo govori o boljim izgledima u ratu. Međutim, eksperti ukazuju da Kijev uz novo oružje može da uspori rusko napredovanje, ali da je za budućnost potrebno naći model dugoročnog finansiranja.
Nakon nekoliko meseci iščekivanja i protivljenja Republikanaca, SAD su usvojile paket vojne pomoći za Ukrajinu u visini od 61 milijarde dolara. Paket je definisan u okviru zakona o vojnoj pomoći, čijem usvajanju su prethodila učestala upozorenja ukrajinskih zvaničnika poput predsednika Volodimira Zelenskog, premijera Denisa Šmihala i ministra spoljnih poslova Dmitra Kulebe.
Oni su na međunarodnim samitima, konferencijama i bilateralnim sastancima ukazivali na alarmantno stanje na frontu dugačkom više od 1.200 kilometara, kao i na ranjivost ukrajinskih vitalnih objekata, pre svega energetskih postrojenja.
Nakon sloma ukrajinske kontraofanzive na jesen prošle godine, usled nedostatka artiljerijske municije, ruske snage beleže postepeno napredovanje na istočnom delu fronta, i tom prilikom su od oktobra prošle godine zauzele skoro 600 kvadratnih kilometara.
Zašto je bitka za Časiv Jar važna?
Najintenzivnije borbe u ovom trenutku vode se u Donjeckoj i Harkovskoj oblasti na istoku zemlje, konkretno za Časiv Jar, grad-tvrđavu od svega 13.000 stanovnika, ali od izuzetno važnog strateškog značaja.
Njegovim padom, preostali gradovi u Donjeckoj oblasti pod kontrolom Kijeva našli bi se na dohvat ruke ruske artiljerije. U pitanju su gradovi, koji osim odbrambenog, imaju i industrijski značaj, s obzirom da se u njima proizvodi domaće naoružanje. Takođe, rusko zauzimanje Časiv Jara ugrozilo bi i štab ukrajinske istočne komande koji je stacioniran u gradu Kramatorsku.
Zbog nepovoljnog razvoja situacije na frontu i ugroženosti energetskih objekata usled intenzivnih vazdušnih udara, vojna pomoć iz SAD bi trebalo da ukrajinskoj vojsci obezbedi četiri kategorije oružja: sisteme protivvazdušne odbrane, rakete srednjeg i dugog dometa, artiljerijsku municiju ali i borbene avione s obzirom na izraženu inferiornost u odnosu na ruske snage u domenu ratnog vazduhoplovstva.
U međuvremenu ukrajinski piloti nastavljaju obuku za prelazak na avione F-16, za koje Moskva tvrdi da neće napraviti veliku razliku na bojnom polju. S druge strane, vojni stručnjaci iz SAD smatraju da će unapređenje ukrajinske PVO, artiljerije i avijacije stvoriti preduslove za novu i uspešniju kontraofanzivu Kijeva, u odnosu na onu prošlogodišnju.
Višestruki značaj nove američke pomoći za Ukrajinu
Nova pomoć će za Ukrajinu biti višestruko značajna, ističe profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Životć. Kako kaže, osim materijalnog i finansijskog smisla koji se ogleda u dostavljanju najneophodnije opreme i municije, to će imati i psihološki značaj. Podseća da je američka pomoć praktično presahla krajem prošle godine zbog različitih problema, i da je bilo manjih paketa iz određenih rezervi, ali da je izostala sistemska pomoć.
“Evropa se trudila u tom periodu da to nadomesti, međutim, ne samo zbog ograničenosti resursa, već i zbog poprilično komplikovanog sistema odlučivanja, ta oprema nije mogla da nadomesti nedostatak američke pomoć. I što je veoma važno reći, američka oprema u ovom ratu je od samog početka donela jednu, ne kvantitativnu, već kvalitativnu promenu. Pre svega sa isporukom zaista naprednih sistema dalekometne artiljerije, PVO sistema, sistema za elektronsko ratovanje i mnogo toga još”, rekao je Aleksandar Životić za Euronews Srbija.
Na pitanje šta nova američka pomoć može da znači za situaciju na frontu, Životć je rekao da to može mnogo da pomogne Ukrajini i da će se efektivnost te pomoći videti u narednim nedeljama na terenu. Dodaje i da su rakete dugog dometa već isporučene i da to sada donosi bitnu promenu.
“Ali se vidi da je upotreba tih sredstava pre svega usmerena na Krim i one delove ukrajinske teritorije koji se nalaze pod ruskom kontrolom, a gde je potrebna upotreba dalekometnih sistema”, naveo je Životić.
“Mogu se očekivati udari na Krim”
Kada je reč o Krimu, napominje da se suštinski jedina promena strategijskog nivoa tokom prethodne godine dogodila na prostoru crnomorskog regiona.
“Poraz Crnomorske flote je strategijskog karaktera. Rusija je izgubila kontrolu nad zapadnim delom crnomorskog regiona, što je najznačajnije. Najveći deo Crnomorske flote je bio prinuđen da napusti Krim i tradicionalne baze i da se koncentriše pre svega ka Novorosijsku, što je prilično velika udaljenost”, naveo je Životić.
Kako kaže, Rusija je na taj način izgubila mogućnost da utiče na izvoz ukrajinskih žitarica i na bezbednost plovidbe, a samim tim indirektno i na kretanje moguće prehrambene krize globalnog nivoa.
“Ukrajinski napadi prema Krimu će biti veoma česti u narednom periodu i već sada se vidi da će luke, komunikacioni centri, centri veze i centri za elektronsko izviđanje, značajni saobraćajni čvorovi i aerodromi verovatno biti tučeni”, rekao je sagovornik Euronews Srbija.
Koje su šanse za novu ukrajinsku kontraofanzivu?
Kada je reč o potencijalnoj novoj ukrajinskoj kontraofanzivi, Životić je istakao da to pre svega zavisi od nivoa sveukupne zapadne vojne pomoći za koju je sad jasno da će biti visoka, ali i od mogućnosti ukrajinske armije da pripremi novu veću udarnu grupaciju.
“Sa ovakvim sredstvima to nije isključeno u ovom trenutku”, napomenuo je i dodao da su Rusi imali veliku otvorenu šansu u prethodna tri meseca jer su im na ruku išle mnoge okolnosti – nedostatak zapadne pomoći i klimatski uslovi.
Međutim, Životić ističe da je rezultat bio poprilično mršav i da su samo postignuti određeni taktički uspesi, ali uz ogromnu cenu.
Iako se često može čuti da je pomoć Ukrajini “stala” i da je manja nego pre, profesor Životić ističe da to nije tačno: Kaže da je u prethodnoj godini pomoć bila mnogo veća nego u prvoj, a da je ono što je najavljeno za ovu godinu više u odnosu na prethodnu.
