Koeficijent inteligencije jeste nasledan, ali na intelekualni razvoj deteta može i uticati.
Zahvaljujući ovim metodama može se pozitivno uticati na razvoj deteta i njegovu inteligenciju:
Muzika ima moć da oblikuje karakter – Aristotel
Učenje muzike pozitivno utiče na mozak, a deca koja sviraju imaju veći koeficijent inteligencije od svojih vršnjaka koji se ne bave muzikom, a pored toga što im je mozak stimulisan – matematiku i tehničke nauke bolje razumeju.
Deca koja sviraju neki instrumenti, kada odrastaju, a pogotovo u periodu studiranja – lakše savladavaju nastavno gradivo od ostalih.
U zdravom telu zdrav duh – Juvenal
Prema istraživanju koje su sproveli nemački naučnici 2007. godine, ljudi mogu naučiti 20 odsto više reći iz rečnika nakon neke fizičke aktivnosti, u odnosu na sposobnost pamćenja pre. Ukoliko se čovek tri meseca redovno bavi nekom fizičkom aktivnošću, dotok krvi u delove mozga koji su zaduženi za pamćenje i učenje uveća se za 30 odsto, a samim tim i mozak je aktivniji.
Nije učen onaj ko čita knjige, već onaj ko zna šta čita – rumunska poslovica
Nemojte čitati svojoj deci – čitajte sa njima. Pomozite im da nauče da tumače ono što su pročitali i da razumeju sve što pročitaju.
Ne znaš kako je san važan dok ga ne izgubiš. Tada se svi podovi počnu naginjati, a svi uglovi na predmetima zaobljavati – Stiven King
Manjak sna može da utiče na kognitivno sazrevanje i razvoj dece uopšte. Jedan sat sna manje – jednak je gubitku intelektualnog razvoja od dve godine, odnosno pretvara mozak šestogodišnjaka u mozak četvorogodišnjaka.
Reci mi i ja ću zaboraviti. Poduči me i ja ću se setiti. Uključi me u rad i ja ću naučiti. – Benjamin Frenklin
Najbolji način da nešto naučimo jeste da to i radimo. Mozak neće naučiti nešto ako samo sluša, potrebno je da budemo uključeni u to što učimo. Ako je cilj učenje nekog teksta napamet – najbolji način za to je da jednu trećinu vremena provedete čitajući tekst, a dve trećine vremena testirajući naučeno. To je provereno bolji i sigurniji način da naučite tekst napamet, koliko god da ga ima.
Mi smo ono što verujemo da jesmo – C. S. Lewis
Da je ova tvrdnja istinita – potvrđuje i sledeći eksperiment koji su 1968. godine sproveli Rosental i Lenor Džejkobson. Oni su deci jednog razreda osnovne škole dali da rade test inteligencije, nakon čega su odabrali nekoliko dečaka i devojčica i rekli im da su oni pametniji od ostale dece, iako to rezultati testa nisu pokazali.
Na kraju školske godine đaci su opet radili test, a deca kojima je rečeno da su pametnija od ostalih sada su imala i do 10 bodova više na novom testu, dok je 30 odsto njih imalo čak i do 22 boda više nego na prvom testiranju.
Misli su moćna stvar i one nas stvaraju i određuju. Zbog toga, usmerite svoje dete i naučite ga da ima dobre misli koje će ga oblikovati i stvoriti od njega osobu kakva želi da bude.
Preuzeto: http://edukacija.rs
