Brojne koristi od pozitivnih emocija su naučno dokazane. Tako se zna da one poboljšavaju fizičko zdravlje, podstiču poverenje i saosećanje, ublažavaju simptome depresije i pomažu ljudima da se oporave od stresa.
Pozitivna psihologija se bavi pozitivnim emocijama (koje se nazivaju i „malim motorima“ pozitivne psihologije), pozitivnim individulanim osobinama (npr. saosećanje, optimizam, otpornost) i pozitivnim institucijama (npr. porodica, društvene veze, zajednice). Istražujući mehanizme koji stoje u osnovi ova tri stuba: dalekosežni uticaj pozitivnih emocija, efekti na zdravlje smislenih društvenih veza, zaštitna svojstva naših snaga i vrlina, pozitivna psihologija postiže značajne rezultate u razumevanju našeg blagostanja.
Prof. dr Barbara Frederikson sa Univerziteta Severna Karolina već decenijama istražuje pozitivne emocije. Njen rad, zajedno sa istraživanjima njenih kolega, odgovara na pitanja kako i zašto su pozitivne emocije dobre za nas, a pre svega na to kako uprkos njhovoj suptilnoj i nestalnoj prirodi, koristi od pozitivnih emocija traju dugo nakon što je trenutno zadovoljstvo nestalo. Prema teoriji dr Frederikson, pozitivni mikromomenti se akumuliraju tokom vremena i usmeravaju ljude ka rastu i razvoju, širenjem svesti i građenjem osnova za život.
Koristi su brojne
Brojne koristi od pozitivnih emocija su naučno dobro potkrepljene. Tako se zna da one poboljšavaju fizičko zdravlje, podstiču poverenje i saosećanje, ublažavaju simptome depresije i pomažu ljudima da se oporave od stresa. Pozitivne emocije mogu čak i da neutrališu neželjene efekte negativnih emocija. Često izražavanje pozitivnih emocija podstiče odlučnost i kreativnost u prevazilaženju poteškoća. Uz to, pozitivne emocije podstiču bolje društveno povezivanje.
Kako možemo da obogatimo život sa više pozitivnih emocija? Mogućnosti su svuda oko nas, od šetnje po prirodi, meditacije, otovrenog i srdačnog ponašanja, do svesnog življenja. Tu su, zatim, naše društvene veze koje, prema istraživanjima dr Frederikson, mogu da postanu „zlatni rudnik“ pozitivnih emocija. Zapravo, i samo razmišljanje o tome kako se osećamo u skladu sa svetom i ljudima oko nas može da se dovede u vezu sa povećanjem pozitivnih emocija. Jedan od razloga za blagotvorno dejstvo naših veza leži u njihovoj sposobnosti da izgrade pozitivan odgovor (rezonanca).
„Kada podelite osmeh sa nekim, javlja se prepoznatljiv sinhronicitet između vas, jer se vaši gestovi i biohemije, čak i odgovarajuća energija vaših nervnih ćelija, ogledaju jedni u drugima“, kaže dr Frederikson. „Mikromomenti poput ovih u kojima talasi dobrih osećanja istovremeno struje između dva mozga i tela, grade vaš kapacitet za saosećanje i poboljšavaju zdravlje.“
Ljubav je šira nego što mislimo
Prema dr Frederikson, pozitivna rezonanca može da se javi između bilo koje dve osobe, bez obzira da li je reč o prijateljima ili potpunim strancima. Ono što možda najviše ohrabruje je da ljubav, ključni sastojak pozitivne rezonance, najvažnija od svih pozitivnih emocija, pokretačka snaga koja stoji iza zdravstvenih koristi od pozitivnih emocija, ne mora da se razmenjuje samo sa dragim osobama, već može da se javi kad god ljudi dele pozitivne emocije, kad komuniciraju putem pozitivnih emocija.
Istraživanja dr Frederikson su pokazala da su ljudi koji „cvetaju“ sposobni da sami generišu pozitivne emocije u svakodnevnim prijatnim aktivnostima (npr. društvenim vezama, učenju, pomaganju drugima). Prema pozitivnoj psihologiji, osnovu dobrog života ne čine povremeni veliki pokloni sudbine, već sposobnost da koristimo naše snage i vrline za više ciljeve i postojano hranjenje mikro trenucima pozitivnosti, bez obzira koliko bili mali i prolazni, jer oni tkaju blagostanje od svakodnevnog života. Najbolje od svega je što su prilike za takve trenutke mnogo češće nego što možemo da zamislimo.
Preuzeto: Zdravahrana.com
