Your API key has been restricted. You may upgrade your key at https://www.weatherbit.io.
Search
Close this search box.

Poznato ko ima pravo na besplatnu vantelesnu oplodnju i doniranim ćelijama iz inostranstva od 10. decembra

Vantelesna oplodnja

Od 10. decembra u Srbiji će biti omogućena vantelesna oplodnja i doniranim reproduktivnim ćelijama uvezenim iz inostranstva, kako je najvaio predsednik Aleksandar Vučić. Srbija u ovom trenutku ima sklopljen ugovor sa bankom reproduktivnih ćelija iz Španije, ali će se broj banaka u narednom periodu povećavati. Direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić objasnila je ko će imati pravo da o trošku države obavi taj postupak.

Sanja Radojević Škodrić navela je da do sada u Srbiji nije mogla da se radi vantelesna oplodnja sa doniranim reproduktivnim materijalom ni o trošku države, ali ni kod parova koji su sami plaćali postupak.

– Od 10. decembra moći će u oba slučaja da se uveze donirani materijal i da se celokupan postupak vantelesne oplodnje obavlja u Srbiji – naglasila je Radojević Škodrićeva za RTS.

Objasnila je da će pravo o trošku države imati sve žene do 45 godina i to u sledećim situacijama: one koje imaju partnera ali ne mogu iz svojih jajnih ćelija da postanu majke; one koje imaju partera do 45 godina, ali čiji partner ne može da ima decu, tačnije ima dijagnozu azospermije; kao i žene do 45 godina koje nemaju partnera, a žele da se ostvare kao majke.
– Takođe, razmišljali smo i o onima koji su započeli proceduru u inostranstvu, dakle u drugim zemljama i koje su platile paket – nikada se ne uvozi jedna jajna ćelija, već paket od nekoliko jajnih ćelija, moći će taj postupak da nastave u Srbiji i troškove transporta će platiti takođe Republika Srbija – navela je Radojević Škodrićeva.

Ukazala je da celokupan postupak vantelesne oplodnje zajedno sa doniranim ćelijama i transportom košta oko 7.000 evra.

– Sve to će snositi država u slučajevima koji ispunjavaju kriterijume, a oni koji ne ispunjavaju kriterijume i sami žele da plate biće im omogućen uvoz i obavljanje postupka u Srbiji – naglasila je Radojević Škodrićeva.

Navela je da većina zemalja plaća samo deo postupka, kao i da je Srbija jedna od retkih koja plaća čitavu proceduru.

Pravo na 6 postupaka

Na pitanje na koliko postupaka će imati pravo par kada krene sa procedurom doniranih ćelija, Radojević Škodrićeva kaže da će biti omogućeno šest postupaka.

– Tri stimulisana od samog početka do kraja se obavlja postupak i tri iz krioembriotransfera – to znači da je priprema kraća i da se radi iz zamrznutnog materijala – navela je Radojević Škodrićeva.

Do sada Srbija je potpisala ugovor sa bankom u Španiji, a Radojević Škodrićeva kaže da će biti uvrštene sve evropske banke koje dozvoljavaju izvoz – Italija, Španija, Grčka i skadinavske zemlje.

– Na taj način će zainteresovani roditelji moći da biraju iz koje banke se uvozi donirani materijal – poručuje Radojević Škodrićeva.

Do sada su mogli da biraju u kojoj klinici će da rade vantelesnu opodnju i na to država nije uticala – sklopljen je ugovor sa šest državnih i 13 privatnih klinika.

– Roditelji će i dalje moći da biraju u kojoj klinici će da se raditi vantelesnu oplodnju, kao iz koje banke će biti uvezen donirani materijal – dodaje Radojević Škodrićeva.

Kako bi se olakšala procedura, preko e-Uprave biće pokrenuta aplikacija koja je uvezala sve institucije – od referentne banke, za sada imamo jednu referentnu banku u Kliničkom centru Srbije, a do kraja godine biće uvrštena i referentna banka u Narodnom frontu i sve privatne laboratorije koje ispunjavaju stručne kriterijume.

– I Ministarstvo zdravlja i RFZO su preko te aplikacije uvezani, tako da sami korisnici ništa neće raditi, a preko aplikacije će u svakom momentu moći da vide u kom statusu se nalazi njihov zahtev – naglašava Radojević Škodrićeva.

Istakla je da je čekanje na saglasnost maksimalno pet dana, a celokupan uvoz će obavljati referentna laboratorija.

– Ono što ostaje korisnicima je da u klinici u kojoj rade vantelesnu oplodnju popune obrazac sa svojim karakteristikama – krvna grupa, visina, težina i moći će sami da biraju kako žele da izgleda taj donor kako bi njihovo buduće potomstvo što više ličilo na njih – zaključila je Radojević Škodrićeva.

Tagovi:
Pročitajte još: