Naime, upoređivanjem pronađenih kostiju praistorijskih pripadnica lepšeg pola, naučnici su otkrili da su u doba neolita, žene imale snažnije kosti. To, prema studiji, mnogo govori i o samom načinu života tadašnjih žena.
Studija Univerziteta Kemdridž prvi put je upoređivala savremene žene sa njihovim pretkinjama i pronašli su zapanjujuće dokaze.
“Dosad, pokušali smo da razumemo ponašanje žena upravo iz kostiju predaka, a ostatke smo upoređivali sa skeletnim ostacima muškaraca. Otkrili smo da smo u prethodnim istraživanjima podcenili ulogu žena u agrikulturi”, navodi se u studiji.
Naime, žene koje su živele pre oko 7000 godina imale su sličnu jačinu nožnih kostiju kao savremene žene. Međutim, kosti u rukama su bile snažnije između 11 do 16%, a u proseku, tadašnje žene su bile za 30% snažnije od današnjih.
Tokom bronzanog doba, pre oko između 4 300 i 3 500 godina, razlika u nogama i rukama bila je izraženija, pa su tako tadašnje žene imale za do 13% snažnije ruke, ali su im noge bile za 12% slabije.
Na osnovu analiza i ovih podataka, naučnici smatraju da su žene imale ključnu ulogu u ranim razvojima poljoprivrede.
Preuzeto: http://edukacija.rs
