Veoma je mali broj ljudi kroz istoriju uspeo da doživi ispunjenje i harmoničnu božansku realizaciju. Većina je živela i živi u konstantnom stresu, grču, nesigurnosti i strahu od sutrašnjice – zato što su materijalizam, takmičenje, borba za opstanak, gomilanja para, postale dominantne vrednosti u društvu (piše: Dragan Andrić, sociolog)
Materijalizam, takmičenje, borba za opstanak, rad radi gomilanja para – postale su dominantne vrednosti u društvu, a to su vrednosti koje guše Ljubav, Solidarnost, Slobodu i kreativnost i guraju ih u drugi plan. Svi smo u toj nametnutoj borbi, pre ili kasnije, manje ili više, povređeni, osakaćeni, neslobodni i daleko od razvoja svih svojih potencijala i ispunjavanja najvažnijih potreba. Ta borba od ljudi pravi nesrećnike koji hodaju kroz život grozničavo držeći štit ispred sebe. Branimo se od „napada“ (u porodici, školi, društvu), a u toj odbrani, impulsivno, po inerciji, veoma često i napadamo. Nasilje (u mislima, rečima, delima), na raznim nivoima, spontano se ispoljava i kreira. Ko je nametnuo te vrednosti? Pa, društvo i svi mi, pojedinačno – neshvatanjem smisla života, lošom organizacijom i pogrešnim vrednosnim sistemima.
Tako ne mora da bude.
Proces saznavanja izvornog duha (energije) i Ljubavi je najviši smisao života.
Ta istina još uvek nije uspela da se ostvari u društvu. Istorija ljudskog društva je istorija učenja Ljubavi i taj proces i dalje traje.
Za promenu su potrebni duhovno obrazovanje i reforma društva, koja će postaviti prave vrednosti na pravo mesto i učiniti da Ljubav i moral budu prioriteti na putu ka sreći pojedinca i društva. Jedino Ljubav i dobrota mogu da sačuvaju svet.
Sekularizacija društva
Sekularizacijom društva se danas maše kao velikim dostignućem modernog doba, ali se ne uviđa velika greška, koja je tom prilikom napravljena. Iako je odvajanje društva i države od crkve odgovor na negativne tendencije i ograničenja koje je religiozna dogmatska misao nametala, problem je što je sa „prljavom vodom izbačeno i dete“. Zanemarena je DUHOVNOST i one pozitivne stvari koje proizilaze iz religije i suštinske prirode ljudskog duha, koja je svojstvena ljudskom biću. Pogrešno je odvajanje duhovnosti od politike, nauke i ekonomije, kao što se telo i duh ne mogu odvojiti bez posledica po zdravlje.
Korist i uživanja – društveni ideal
Kao posledica toga, danas je kod mladih utilitaristički stil života – koji propagira, pre svega – ličnu korist, zadovoljstvo i čulna uživanja – najpoželjniji model življenja i vrednosnih orijentacija. Religiozni stil življenja, ubedljivo je na poslednjem mestu.1 To nije samo odraz trenutnog političkog sistema i kulturne politike koja se vodi, pre je to slika jedne opšte kulture i civilizacijskog trenda koji već duže vreme dominira svetom. Bez obzira na to šta se tačno percipira i podrazumeva pod religioznim načinom življenja, ovo je vrlo jasan indikator da su duhovne vrednosti i stil života, koji izviru iz osnove duhovnosti svake religije, zanemarene i zapostavljene. S druge strane, razni surogati tih izvornih vrednosti, kao spoljne manifestacije pripadnosti nekoj religiji, dobili su prioritet i zamaglili istinsku duhovnu dimenziju. Dovoljno je samo pogledati koliko ljudi danas religiju izjednačava sa etničkim i nacionalnim kvaziinteresima, koliko se insistira na nekim spoljnim obeležjima (poput oblačenja, izgleda, rituala). Sve je to samo površni pokušaj da se bude suštinski duhovan, dok jedino merilo nečije duhovnosti jesu unutrašnje misli i želje, kao i reči i dela koje su u skladu sa Ljubavlju prema svim ljudima i svetu oko nas.
Preuzeto: Zdravahrana.com
