U evropskoj vinskoj tradiciji posebno mesto zauzimaju manastirski podrumi i vinarije, čiji proizvodi su nadaleko i nadugačko znani, od čuvenog vinara i fratra dom Perinjona iz XVII veka i njegovog šampanjca, pa do današnjih dana.
Takva tradicija postoji i u Srbiji, svima je poznato „tvrdoško“ ili „dečansko“ vino a relativno mlada vinarija „Ambelos“, manastira Koporin na razmeđi Smederevske Palanke i Velike Plane, takođe je njen svetli nastavljač, pokazuje reportaža AgroTV.
U „Ambelosu“, što je grčki naziv za vinograd, poslednjih desetak godina prave vrhunska vina iz sopstvenih vinograda koji se prostiru na više od sedam hektara. Trenutni kapacitet proizvodnje je oko 50.000 boca, što je samo po sebi količina koja može da garantuje kvalitet.
– Oko manastira je uvek bilo vinograda radi proizvodnje vina za liturgijske potreba ali je željom vladike braničevskog Ignatija da plod te prirodne lepote ovog kraja podeli i sa drugima proširena proizvodnja i za širu publiku – kaže jerej Vladimir Nestorović.
Verni tradiciji ali i radoznalog duha
Ovde se loza uzgaja na integralni i tradicionalni način, tako da koriste i travke između redova čokota kako bi se poboljšao ukus grožđa i učinio posebnijim, a ruže na početku zasada alarmiraju na eventualnu pojavu štetočina ili bolesti.
– Hoćemo da pokažemo da vino i dalje može da se pravi na tradicionalan način, kako su ga pravili naši stari a da pritom bude ukusno i veoma primamljivo i za naše ljude ali i za one strance koji dolaze da upoznaju Srbiju – napominje Nestorović.
Akcenat je na srpskih autohtonim sortama, tu su tamjanika i prokupac, mada ima i poneka internacionalna – rajnski rizling, grašac, kaberne sovinjon ili merlo.
– Svaka naša tamjanika je dobra i posebna, ovdašnja možda i malo više jer se pravi na tradicionalan način i odležava u bariku – objašnjava jerej.
U ovom vinogradu, kažu, nisu imali problema sa bolestima, jer imaju vredne vinogradare a nadzor redovno vrše stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.
Vina im odležavaju u barikiranim buradima od srpskog hrasta, zapremine 255, 300 ili 500 litara ali i u bačvama od 1.600 i 2.000 litara. Bela godinu dana a crvena i dve. Kažu da će se, sada kako je vinograd ušao u pun rod, potruditi da crvena vina iz dobrih godina odležavaju i duže.
Proizvodnja je tradicionalnog tipa ali to ne znaći da u „Ambelosu“ nisu radi da eksperimentišu. U toku je, zasad interna, proizvodnja prvog manastirskog penušavog vina, tako da bi i dom Perinjon, s početka teksta, bio vrlo zadovoljan.
Sa koporinskim vinjakom ili nadaleko čuvenom travaricom, bi već bio potpuno iznenađen.
