Vernici danas obeležavaju praznik Velike subote, dan na koji je Isus usnuo uz obećanje da će vaskrsnuti trećeg dana.
Poslednji dan u nedelji stradanja Isusa Hrista jeste Velika subota, koja je ujedno i drugi dan žalosti zbog njegovog stradanja. Velika subota je i dan kada je Isus sišao u Had i, prema starom verovanju, srušio vrata pakla.
Ovaj dan naziva se i strašna, dugačka i zavalita subota, a svaki od izraza zapravo ukazuje na Hristove strašne muke i raspeće. To je ona subota u koju je Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se praznuje dan njegovog Vaskrsenja.
U nekim krajevima postoji naziv Crvena subota, jer se veruje da su u trenutku kada je Isus vaskrsao sva jaja pocrvenela, pa otuda i običaj farbanja u ovu boju.
Danas se završavaju sve pripreme za doček Vaskrsa – čisti se kuća, mese kolači, a u nekim krajevima obavezno se priprema hleb vaskršnjak, okićen bosiljkom.
U jugoistočnom Banatu takođe se mese kolačići koji će se posle bdenija nositi na groblje. Grob se preliva vinom i okadi.
Žene na ovaj dan ne šiju, jer se veruje da će se obavezno ubosti, a i rad u poljima treba da sačeka da prođu praznici.
Po staroj tradiciji na Veliku subotu mogu se u hramovima obaviti krštenja onih koji su pristupili veri i pripremili se za to.
Velika subota je dan kada treba učiniti neko dobro delo, a ponoćnom liturgijom završava se žalost i počinje slavlje Isusovog vaskrsenja.
Izvor: 24sedam
