Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave Svetog Stefana, koji je veoma poštovan praznik i česta slava kod srpskog naroda. Obeležen je crvenim slovom u crkvenom kalendaru.
Sveti Stefan je je bio Jevrejin i rođak apostola Pavla. Prozvan je arhiđakonom jer je prvi od sedmorice koga su rukopoložili sveti apostoli i postavili u službu oko pomaganja sirotinje u Jerusalimu. Snagom svoje vere činio je mnoga čudesa.
Prvi je stradao za veru hrišćansku, i tako je nazvan i Prvomučenik Stevan. Kao propovednik u Jerusalimu, kamenovan je do smrti. Kada je postradao imao je nešto više od 30 godina. Njegovo telo tajno je uzeo i sahranio jevrejski knez i potajni hrišćanin Gamalil.
Mnoštvo je narodnih običaja i verovanja o Stevanjdanu. Najvažniji posao danas je iznošenje božićne slame iz kuće. Slama se ne baca, već stavlja, radi roda i napredovanja, u raklje voćnog drveća, pčelinjak ili privredne zgrade.
Veruje se da božićna slama štiti od grada.
U Vojvodini se božićna slama uklanja već po ponoći na Stevanjdan. Slamu uklanjaju žene, po pravilu ćuteći – da se ne čuje kako odlazi Božić.
Slama se iznosi najčešće u vinograd i posipa ispod čokota, radi boljeg roda grožđa. Stavlja se u gnezda da kokoške bolje nose jaja i legu više pilića. Metla kojom je slama u kući pometena ne upotrebljava se tokom godine, već se, radi zdravlja, čuva.
Izvor: Radio Odžaci
