Sve do izbijanja epidemije Covida-19 koji je ovogodišnje Olimpijske igre odložilo na godinu dana, Igre su preživele politički nabojene bojkote i dva odvojena teroristička napada, a da nisu otkazane ili odložene u doba mira.
Od kada su počele da se održavaju moderne Olimpijske igre 1896. godine, međunarodno sportsko takmičenje je otakazano tri puta. Jednom tokom Prvog svetskog rata (1916) i dva puta tokom Drugog svetskog rata(1940. i 1944).
Sve do izbijanja epidemije Covida-19 koji je ovogodišnje Olimpijske igre odložilo na godinu dana, Igre su preživele politički nabojene bojkote i dva odvojena teroristička napada, a da nisu otkazane ili odložene u doba mira.
Olimpijske igre 1916. godine je trebalo da budu držane u Nemačkom carstvu i zbog toga je u Berlinu izgrađen ipresivan stadion sa 30.000 mesta. Međutim, uz izbijanje rata 1914. godine i učešća tolikog broja zemalja, Olimpijske igre 1916. su otkazane, piše History.com.
Obespravljena Nemačka
Igre u Anverpenu u Belgiji 1920. godine su bile prve u kojima je jedna nacija bila obespravljena.
Nemačka je okrivljena za početak Prvog svetskog rata, i iako je tada bila pod novom vladom, poznatom kao Vajmarska republika, belgijski, a kasnije i francuski olimpijski zvaničnici zabranili su nemačkim sportistima da učestvuju na Olimpijadi 1920. i 1924. godine.
Dvadeset godina nakon otkazanih igara 1916. godine, Nemačka je ponovo trebalo da bude domaćin 1936, ovog puta po nacističkom zastavom.
U Americi je koalicija jevrejskih i katoličkih grupa pozvala Američki olimpijski komitet da bojkotuje igre, ali je predsednik Komiteta Ejveri Brandadž, inače “nemačkofil”, poziv ignorisao.
Umesto toga, berlinskim igrama 1936. godine je bilo dozvljeno da se održe iako je nacistički režim nameravao da se posluži sportom i tako pokaže teorija Adolfa Hitlera o rasnoj superiornosti.
Džesi Ovens, afroamerička zvezda u atletici, slavno je pokazao da je Hitler pogrešio, odnevši kući četiri zlatne medalje.
U manje poznatoj pobedi, indijki hokejaški tim na terenu je stušio Nemce 8:1 u muškom finalu.
Drugi svetski rat
Poslednji put kada su Olimpijske igre otkazane bilo je tokom Drugog svetskog rata. Tokom 1940. godine i zimske i letnje Igre je trebalo da se održe u Japanu, prvoj nezapadnoj državi koja bi bila domaćin, ali je Japan propustio šansu kada je 1937. godine krenuo u rat sa Kinom.
Igre su onda prebačene za održavanje u Helsinkiju u Finskoj na leto i u Nemačkoj na zimu, ali su konačno otkazane 1939. godine Hitlerovom invazijom na Poljsku.
Domaćin 1944. je trebalo da bude London, ali su te Igre po kratkom postupku otkazane zbog rata koji je bio u toku. London je na kraju bio domaćin 1948. ali je zabranio učešće nemačkim i japanskim sportistima.
Od svog osnivanja 1894. godine, Međunarodni olimpijski komitet je tvrdio da je apolitično i neutralno telo sa misijom da promoviše međunarodni mir i razumevanje kroz sport, ipak brojni analitiri smatraju da su olimpijski zvaničnici mnogo puta ostali nemi na nasilna kršenja ljudskih prava kako bi osigirali da igre budu nastavljene.
Igre nastavljene u Meksiko Sitiju uprkos masakru
Meksiko Siti je poseban primer. Deset dana pre otvaranja Letnjih olimpijskih igara 1968. godine, u Meksiko Sitiju su vladine snage otvorile vatru na gomilu nenaoružanih demonstranata učenika, ubivši stotine, ako ne i hiljade, a to je postalo poznato kao “masakr u Tlatelolku”.
– Glavna tema igara u Meksiko Sitiju bio je mir sa ikonoma goluba mira širom grada. Meksička vlada pobije stotine studenata i potom osobađa vladavinu terora, mučenja i nestanaka, sve dok igre traju, ali MOK ni ne trepne – rekao je profesor istorije na Picer koledžu Dejvid Goldblat.
Isto tako, MOK je u početku oklevao da zabrani Olimpijske igre u Južnoafričkoj republici 1960. u eri aparthejda, ali se na kraju priklonio pritisku afričkih nacija koje su rekle da će bojkotovati igre ako im dozvole igranje samo belih reprezentacija.
Južna Afrika je na kraju bila zrabranjena na Olimpijskim igrama od 1960. do 1992.
Terorizam
Čak ni jedno od najmračnijih poglavlja olimpijske istorije nije dovelo do otkazivanja igara. Naoružana grupa palestinskih terorista napala je 1972. godine izralske učesnike u olimpijskom selu u Minhenu, usmrtivši dvojicu sportista i uzeši još devet kao taoce. U narednom obračunu ubijeni su i taoci.
Umesto da otkažu igre, olimpijski zvaničnici su nastavili takmičenje posle dvodnevne suspenzije.
Letnje igre 1996. u Atlanti u Džordžiji takođe su bile dozvoljene nakon što je ručno napravljena bomba eksplodirala tokom besplatnog koncerta u olimpijskom parku. Dvoje ljudi je poginulo u ranoj jutarnjoj eksploziji, a više od stotinu povređeno. Samo nekoliko sati kasnije, predsednik Olimpijskog organizacionog odbora Atlante je rekao da je “duh olimpijskog pokreta nas obavezuje da nastavimo”.
Preuzeto: telegraf.rs
