Mnogi roditelji putem društvenih mreža dele fotografije i video-zapise svoje dece, čime stvaraju i uobličuju digitalni identitet svog deteta, mnogo pre nego što oni učine prvi korak.
U digitalnom vremenu, mnogi roditelji pretrpavaju društvene mreže detaljima o svom porodičnom životu, te deca često debituju na internetu već u prvih 60 minuta nakon rođenja. Prvi zubić, kupanje u bazenu ili prohodavanje, samo su neki od važnih momenata odrastanja koje mnoge mame i tate dele sa svojim virtuelnim prijateljima.
S obzirom na činjenicu da svaka objava na internetu ostaje zabeležena, pokreće se niz pitanja o privatnosti, saglasnosti i odnosu roditelj-dete. Ali i ono najvažnije – da li su deca ugrožena?
Dok deljenje fotografija dece na internetu može biti divno iskustvo i način povezivanja sa drugim roditeljima, mnogi stručnjaci upozoravaju da moramo biti svesni svake informacije koju odajemo.
“Društvene mreže i internet, koristi i opasnosti jesu nešto o čemu svi još učimo i to radimo u hodu. Još učimo kolika je zaista javnost toga svega što se objavi. Za svojim telefonom, kompjuterom nemamo često predstavu o dostupnosti informacija koje podelimo, kako naših, tako i naše dece”, kazala je u razgovoru za “Superženu” Jasmina Kandić Šipetić, specijalista medicinske psihologije.
Kao najveće opasnosti koje vrebaju na društvenim mrežama najčešće se navode pedofilija i vršnjačko nasilje, koje je najzastupljeniji vid digitalnog nasilja na internetu.
Iako se Srbija već godinama kroz razne akcije i savetovališta za decu i roditelje bori protiv ovog problema, on je sve prisutniji. A neretko, vršnjačko nasilje menja oblik – iz stvarnog sveta prelazi u virtuelni svet.
Tako se naša sagovornica priseća primera jedne majke koja je iz potrebe da zaštiti svoje dete podelila lične informacije
“Nakon što je dete bilo zlostavljano od određene grupe vršnjaka, majka dečaka, koja je bila sa razlogom pogođena i izrevoltirana samim incidentom je tu informaciju podelila na društvenim mrežama. Ne vodeći previše računa o tome kako će se njeno dete zbog toga osećati, stvorilla je dodatan problem”, istakla je Jasmina.
Upravo zbog toga, ključno je da roditelji imaju razvijenu svest o dobrim i lošim stranama interneta, ali i da postave granice u objavljivanju. Fotografija i otkrivanje ličnih podataka mogu da ugroze sigurnost deteta, a u najgorem slučaju te informacije se mogu zloupotrebiti. Ujedno, one mogu izazvati stid deteta.
“Roditelji pre svega treba da paze na vrstu i obim informacije koje daju o svom detetu. Na socijalnim mrežama se ne dele podaci sa kojima bi neko mogao stupiti u kontakt sa vašim detetom (adrese, škola, telefoni,..). Kada se stavlja slika deteta razmislite kako bi se vi osećali kada bi neko podeli takvu vašu sliku.
Slike gde je dete golišavo ili pravi neku glupost nama mogu biti simpatične i slatke, ali detetu, njegovim vršnjacima sada ili kasnije mogu biti razlog za podsmeh i stid”, ističe psiholog.
Ona savetuje roditelje da dobro razmisle o deljenju svakog sadržaja, jer svaka informacija koja dođe na internet tamo i ostaje.
Slike stavljene na internet biće tu prisutne i kada vaše dete odraste, kada treba da se zaposli,.. Beležite te retke i dragocene događaje, ali imajte na umu da su neke od njih namenjene isključivo za privatne porodične albume a ne i društvene mreže, ističe.
Kako bi trebalo da budete odgovorni prema svom detetu i podacima koje odajeteo njemu, Jasmina Kandić Šipetić zaključuje u razgovoru za “Super ženu” da fotografije druge dece nikako ne objavljujete dok se ne konsultujete sa njihovim roditeljima.
