Države, gradovi i lideri širom SAD pozivaju na reparacije za Afroamerikance kako bi nadoknadili trajnu štetu zbogropstva. Nedavno je predstavnica demokrata Kori Buš predstavila rezoluciju “Reparations Now”, koja predlaže da Kongres obezbedi najmanje 14 biliona dolara reparacije potomcima porobljenih Afrikanaca.
Bušova kaže da iznos od 14 biliona dolara uključuje vrednost pamuka koji su proizveli Afroamerikanci i nedostatak isplate od vremena ropstva, prenosi “Yahoo News”.
“Moramo da poguramo ovo odmah”, rekla je ona za “Root”. “2023. je, a američka savezna vlada još nije priznala zločine koje je izvršila.”
Brojka se poklapa sa procenama ekonomiste Vilijama Daritija mlađeg, profesora javne politike na Univerzitetu Djuk, koji je nedavno zaključio da bi reparacije za Afroamerikance sa precima koji su bili u ropstvu mogle da koštaju između 13 i 14 biliona dolara.
Dok Buš priznaje da će biti teško naterati Kongres koji predvode republikanci da prihvati ili dogovori reparacije, ona kaže: “Moramo da nastavimo razgovor.”
Ranije ovog meseca u Kaliforniji, devetočlana radna grupa za reparacije odobrila je svoj konačni izveštaj u kojem se preporučuju novčane isplate, reforme politike i javno izvinjenje za crne Kalifornijce. Prema “New York Timesu”, crni kalifornijci bi mogli dobiti skoro 1,2 miliona dolara po osobi ako guverner Kalifornije Gevin Njusom potpiše reparacije.
“Obim štete je užasan, ogroman je. To je astronomski”, rekao je za “Yahoo NeWs” Donald Tamaki, član radne grupe i advokat. “Mislim da ljudi imaju neku ideju da su reparacije samo ček u pošti. Pa, to uključuje kompenzaciju. Ali to uključuje sve druge da popravljaju sisteme i kulturu koja je ovo stvorila.”
Na saveznom nivou, Rezolucija Predstavničkog doma 40, nacrt zakona kojim bi se stvorila komisija za proučavanje i razvoj reparacija, decenijama je ležala u limbu otkako ju je prvi put predstavio pokojni poslanik Džon Konjers 1989. godine.
Prošle godine, predstavnica Šila Džekson Li pozvala je predsednika SAD Džoa Bajdena da potpiše izvršnu naredbu za formiranje komisije za HR 40.
“H.R. 40 je 38 godina u knjigama čekajući da neko kaže da”, rekla je Li tokom dvodnevne konferencije o reparacijama u Evanstonu, Ilinois, prošle godine. “Želim da jednom prihvatim istoriju putovanja kojim su Afroamerikanci krenuli da bude prihvaćena realnost u Americi.”
Zašto postoji debata
Kako se debata oko reparacija intenzivira, javno mnjenje i dalje negativno gleda na koncept. Istraživanje iz 2021. pokazalo je da se više od 60 odsto Amerikanaca protivi otplati potomcima porobljenih ljudi. Druga anketa o reparacijama iz 2021. pokazala je da se 62 odsto Amerikanaca protivi ideji reparacija.
Za mnoge, reparacije su zabrinjavajuća i rizična ponuda zbog novčane nadoknade. Neki poreski obveznici kažu da ne bi trebalo da plaćaju za prestupe svojih predaka. Reparacije bi takođe mogle stvoriti pitanje pravičnosti jer je nejasno kako bi reparacije na nivou grada i države uticale na ostatak zemlje.
“U administraciji programa reparacija, kada se oslanjate na pojedinačne države i opštine da postave programe, svi će biti drugačiji”, rekao je Dariti za “Yahoo News”. “Ustvari, postojaće opštine i države koje ne rade ništa.”
Istraživači takođe nisu sigurni kako se reparacije mogu uspešno sprovesti i koga bi trebalo ili ne bi trebalo da uključe. Neki kritičari tvrde da bi težnja za reparacijom mogla otvoriti vrata drugim marginalizovanim grupama da traže kompenzaciju.
Međutim, pristalice reparacija veruju da je Amerika dužna da ispravi štetu ropstva koje je izazvalo generacije rasističkih zakona i praksi koje su ometale sposobnost crnih Amerikanaca da napreduju.
Perspektive
Kalifornija ne može da priušti reparacije
“Radna grupa za reparacije je već obećala da će skoro 80 odsto od 2,6 miliona Afroamerikanaca u Kaliforniji dobiti reparacije. Radna grupa ne može postići ovaj cilj – čak i da je legalna, što nije. Prvo, matematika jednostavno ne funkcioniše. Uzmite u obzir: Ako bi svim ’prihvatljivim’ Afroamerikancima u Kaliforniji dali samo 1.000 dolara reparacije, troškovi Kalifornije bi premašili dve milijarde dolara. Ali ta kompenzacija ni na koji način ne bi bila jednaka zapanjujućim tvrdnjama rasnih alarmista koji traže reparacije. 1.000 dolara bio bi mali deo povreda sa kojima su se Afroamerikanci, kako tvrde, suočili u Kaliforniji”, rekao je Horas Kuper, viši saradnik Nacionalnog centra za istraživanje javnih politika, za “Fox News”.
Reparacije neće popraviti jaz u bogatstvu
“Za dve do tri godine, to bogatstvo bi završilo u belim rukama, jer naš sistem za stvaranje bogatstva nije dizajniran za bogatstvo crnaca”, rekla je Doroti Braun, profesor prava u Džordžtaunu.
Kritičari nude druga rešenja
“Moramo prepoznati rizike otvaranja Pandorine kutije žalbi koje možda nikada neće biti u potpunosti rešene, sejući razdor i nezadovoljstvo. Umesto da se zaglavite u blatu reparacija, fokus bi trebalo da bude na politikama usmerenim ka budućnosti koje neguju jednake mogućnosti i pravdu za sve”, rekao je Armstrong Vilijams, politički komentator i voditelj tok-šou emisija.
“Razboritiji pristup bilo bi ulaganje u obrazovanje, infrastrukturu i socijalne programe koji promovišu uzlaznu mobilnost i uklanjaju sistemske barijere za uspeh. Na ovaj način možemo da izgradimo pravedniju budućnost bez upuštanja u glomaznu i spornu šemu reparacija”, dodao je Vilijams.
Amerika je već platila cenu ropstva
“Reparacije za ropstvo isplaćene su u potpunosti krvlju koju je prolilo 110.100 vojnika Unije, ubijenih, kao i 275.174 ranjenih na ratištima građanskog rata. Ta žrtva je ukinula ropstvo u ovoj zemlji. Ništa više nije potrebno 158 godina kasnije”, rekao je Džon A. Klivlend.
Ne postoji jedinstvena opcija za reparacije
“Naša nacija kasni s ovim pitanjem. Ali traženje konsenzusnog odgovora je kao gaženje u živi pesak. Pretpostavljam da većina ljudi veruje i u ne i u dobro – da niko ko živi danas nije kriv za grehe prošlosti, ali da svako ima odgovornost da pomogne da se oni isprave”, rekao je Endrju Delbanko, profesor američkih studija na Univerzitetu Kolumbija.
Rasna diskriminacija danas dokazuje da su reparacije potrebne
“Želim da prestanu da se ponašaju kao da je to tako daleko, a to se trenutno ne dešava. Želim da shvate da i dalje prolazimo kroz stvari kao zajednica. Nije – nije bilo gotovo za nas”, rekla je Pija Haris, direktorka neprofitnog programa.
Nijedan iznos u dolarima nije dovoljan
“Za one koji misle da je cena previsoka, uzmite u obzir tekuću cenu koju plaćaju za ove nepravde svi ljudi koji nazivaju SAD domom, takođe plaćenu u valuti kraćih, bolesnijih života. Vreme je da uplatite avans za zdraviju budućnost”, rekla je za “Yahoo News” Meri Trevis Baset, profesor javnog zdravlja na Univerzitetu Harvard.
