Oralnu kontraceptivnu pilulu, koja je uvedena u upotrebu šezdesetih godina prošlog veka, upotrebljavalo je desetine miliona žena u dužem ili kraćem periodu aktivnog seksualnog života. Kako stvari stoje, još se ne nazire njen kraj. Zanimljivo je da postoji mali broj lekova – poput aspirina i penicilina, koji su u upotrebi pedeset i više godina.
Zato ćemo kroz niz najčešćih pitanja da ukažemo na prednosti i eventualne opasnosti od primene hormonske kontracepcije.
Da li je pilula bezbedna po zdravlje žene?
Za žene koje nisu sklone srčanim oboljenjima, pokazala se bezbednom, što i novija istraživanja dodatno potvrđuju.
Znaju li se svi rizici primene hormonske kontracepcije?
Za sada, svi rizici i korisnost nisu sasvim poznati, pogotovo u svetlu promene načina života, tako da su neophodni novi vidovi kontracepcije. Za to se zalažu i najpoznatiji svetski kardiolozi, što podržavaju i ginekolozi.
Šta je dužnost lekara koji prepisuju hormonsku kontracepciju?
Lekari moraju da uzmu u obzir sve moguće rizične faktore, i to za svaku ženu pojedinačno, pre nego što ordiniraju hormonsku kontracepciju. Žene koje su u premenopauznom periodu života, prirodno su izložene mnogo manjem riziku od kardiovaskularnih bolesti. Stalno praćenje zdravstvenog stanja ovih žena i pravovremeno otkrivanje mogućih faktora rizika su neophodni.
Kako polni hormoni utiču na krvne sudove?
Reproduktivni hormoni utiču na tonus i funkciju krvnih sudova slično kao i povišene masnoće u krvi. Sniženi nivoi estrogena dokazano povećavaju rizik od ateroskleroze srčanih arterija, koja se ogleda u njihovom sužavanju i gubljenju elastičnosti, što u krajnjem slučaju može da dovede do srčanog infarkta.
Da li mogu da se nadomeste sniženi nivoi estrogena?
Ako se terapijom nadomesti estrogen, onda postoji opasnost od povećanog zgrušavanja krvi – što, opet, ima negativne posledice i može da dovede do infarkta ili šloga. Po mišljenju eminentnih svetskih kardiologa, i tu su neophodna dalja istraživanja.
Ima li razlike u novijim preparatima u odnosu na pređašnje?
U početku su kontraceptivni preparati sadržavali znatno višu dozu hormona i koristili su se u obliku pilula. Danas je stvar drugačija, pa osim sniženih doza hormona postoje i oblici u vidu flastera, kao i vaginalnih prstenova.
Noviji hormonski preparati imaju niže doze estrogena, što je dobro. To ima pozitivan efekat, odnosno smanjuje rizik od pojačanog zgrušavanja krvi. Uz to se koristi progestin, koji je sintetska varijanta progesterona. Progestin ne pokazuje osobinu podizanja krvnog pritiska. Naprotiv, postoje podaci da ga blago smanjuje.
Da li je tačno da se na globalnom nivou povećala smrtnost žena u dobu od 35 do 40 godina?
Nažalost, to je tačno. U svetu su zabeleženi podaci da se u poslednjih desetak godina povećala smrtnost žena u dobu između 35. i 44. godine, dok je u ostalom životnom dobu smanjena!
Znaju li se uzroci te pojave?
Glavni činioci povećanog mortaliteta su preterana težina, pušenje i smanjena fizička aktivnost u tim godinama. Sa druge strane, postoji izrazito povećanje upotrebe hormonskih kontraceptiva, što dodatno opterećuje celu stvar.
Šta preduzeti da se izbegnu ovi rizici?
Žene koje su sklone srčanim oboljenjima, pogotovo ako puše, nemaju izbora kada je zdravlje u pitanju, moraju da izaberu neku drugu kontracepciju.
Idu li zajedno hipertenzija i pilula?
Žene koje imaju hipertenziju (povišen krvni pritisak) ili povišen holesterol, mogu da koriste hormonsku kontracepciju samo uz rigoroznu kontrolu lekara.
Na šta moraju da obrate pažnju žene koje su u rizičnim skupinama?
Svaka žena koja koristi hormonsku kontracepciju, mora da uzme u obzir vrednosti holesterola i krvnog pritiska. Osim toga, pušenje je veliki problem. Jer, duvanski dim ima preko 200 karcinogenih sastojaka, koji deluju pogubno na krvne sudove i pluća. Prema najnovijim istraživanjima, kod 90 odsto obolelih od karcinoma pluća, glavni uzrok nastanka je pušenje. Takođe, nivo šećera dijabetičnih žena je od izuzetnog značaja, kao i bilo kakvi bubrežni problemi. Preterana uhranjenost, kao i vaskularne bolesti – u koje uključujemo i migrenu, predstavljaju ozbiljne faktore rizika.
Koje mere preduzeti da se ne bi ugrozilo zdravlje?
Treba svesti rizike na najmanju moguću meru. To, pre svega, podrazumeva balansiranu ishranu, u okviru koje je u velikoj meri zastupljeno povrće – minimum 60 odsto od unete hrane. Naravno, uz integralne žitarice, a bar jednom nedeljno treba jesti plavu ribu (sardine i skušu).
Neophodno je prekinuti sa pušenjem. Alkohol treba isključiti ili svesti na maksimalno jedno piće dnevno.
Važno je redukovati telesnu težinu, uz zdravu ishranu i redovne fizičke aktivnosti. Tada će vaši rezultati biti u granicama koje su, kao poželjne, prikazane u navedenoj tabeli.
Vrednosti triglicerida i holesterola
Radi lakšeg snalaženja, prikazaćemo tabelu sa vrednostima triglicerida*, ukupnog holesterola, LDL – rđavog holesterola, HDL – dobrog holesterola i rizika koje ove vrednosti imaju za srce.
| Trigliceridi |
| <1,69 Normalne vrednosti, mali rizik |
| Holesterol |
| <5,0 Poželjne vrednosti, mali rizik |
| LDL (rđav) holesterol |
| <2,6 Smanjen rizik, ali nije isključen |
| HDL (dobar) holesterol |
| <1,29 Nizak nivo, povišen rizik za srce
>1,55 Visok nivo HDL, veoma povoljan, štiti srce! |
Preuzeto: Yumama.com
