Predsednik Južne Koreje šokirao je zemlju u utorak uveče kada je iz vedra neba proglasio vanredno stanje u azijskoj zemlji posle skoro 50 godina od poslednjeg ovakvog poteza.
Drastična odluka Jun Suk Jeola, objavljena u kasnonoćnom televizijskom prenosu, pominje “antidržavne snage” i pretnju iz Severne Koreje.
Ali ubrzo je postalo jasno da to nije bilo podstaknuto spoljnim pretnjama, već njegovim sopstvenim očajničkim političkim nevoljama.
Odluka je podstakla hiljade ljudi da se okupe ispred parlamenta u znak protesta, dok su opozicioni poslanici požurili tamo da izglasaju ukidanje vanrednog stanja.
Poražen, Jun je izašao nekoliko sati kasnije i prihvatio glasanje parlamenta, ukinuvši vanredno stanje.
Sada će poslanici glasati o tome da li će ga opozvati zbog onoga što je glavna opozicija u zemlji nazvala “ustaničkim ponašanjem”.
Kako se sve odvijalo?
Jun se ponašao kao predsednik pod opsadom, kažu posmatrači.
U svom obraćanju u utorak uveče on je tvrdio da opozicija pokušava da potkopa njegovu vladu pre nego što je rekao da proglašava vanredno stanje kako bi “slomio antidržavne snage koje prave haos”.
Njegovim dekretom je vojska privremeno postala glavna – vojnici i policija raspoređeni su ispred zgrade Narodne skupštine i u njoj, gde su viđeni helikopteri kako sleću na krov.
Lokalni mediji su prikazali prizore maskiranih vojnika sa oružjem koji ulaze u zgradu, dok je osoblje pokušavalo da ih odvrati protivpožarnim aparatima.
Oko 23 časova po lokalnom vremenu u utorak vojska je izdala dekret kojim se zabranjuju protesti i aktivnosti parlamenta i političkih grupa, dok se mediji stavljaju pod kontrolu vlade.
Međutim, južnokorejski političari su odmah nazvali Junovu deklaraciju nezakonitom i neustavnom.
Lider njegove sopstvene stranke, konzervativne Partije moći naroda, takođe je nazvao Junov čin “pogrešnim potezom”.
U međuvremenu, lider najveće opozicione stranke u zemlji, Li Đae Mjung iz liberalne Demokratske partije, pozvao je svoje poslanike da se okupe u parlamentu kako bi izglasali deklaraciju.
On je takođe pozvao građane Južne Koreje da se pojave u parlamentu u znak protesta.
– Tenkovi, oklopni transporteri i vojnici sa puškama i noževima vladaće zemljom. Sugrađani, dođite u Narodnu skupštinu – poručio je on prethodne noći.
Hiljade ljudi su poslušale poziv i okupile se ispred sada dobro čuvanog parlamenta. Demonstranti su uzvikivali: “Nema vanrednog stanja!” i “srušiti diktaturu”.
Lokalni mediji pokazali su neke tuče između demonstranata i policije na kapiji, ali tenzije na kraju nisu prerasle u nasilje.
Poslanici su takođe mogli da se probiju oko barikada – čak su se peli i na ograde da bi stigli do mesta za glasanje.
Nedugo posle 1 sat posle ponoći u sredu južnokorejski parlament, sa 190 od 300 prisutnih članova, označio je proglašenje vanrednog stanja nevažećim.
Koliko je važno vanredno stanje?
Ratno ili vanredno stanje je privremena vladavina vojnih vlasti u vreme kada se smatra da civilne vlasti nisu u stanju da funkcionišu.
Poslednji put je u Južnoj Koreji proglašeno 1979. godine, kada je tadašnji dugogodišnji vojni diktator te zemlje Park Čung Hi ubijen tokom državnog udara.
Nije proglašavano otkako je 1987. godine zemlja postala parlamentarna demokratija.
Zato je Junov porak bio još veći šok, naročito jer je vanredno stanje pokušao da opravda tvrdnjom da pokušava da spasi Južnu Koreju od “antidržavnih snaga”.
Jun, koji je zauzeo primetno tvrđi stav prema Severnoj Koreji od svojih prethodnika, opisao je političku opoziciju kao simpatizere Severne Koreje, bez pružanja dokaza za to.
U vreme vanrednog stanja vojsci se daju dodatna ovlašćenja i često dolazi do suspenzije građanskih prava i standarda i zaštite vladavine prava.
Uprkos tome što je vojska najavila ograničenja političkih aktivnosti i medija, demonstranti i političari su prkosili tim naredbama. Nije bilo ni znakova da je vlada preuzela kontrolu nad medijima – Jonhap, nacionalni emiter i drugi mediji nastavili su normalno da izveštavaju.
Zašto je Jun osećao da je pod pritiskom?
Jun je izabran na funkciju u maju 2022. kao tvrdolinijaški konzervativac, ali je bio “osakaćeni” predsednik od aprila kada je opozicija pobedila na opštim izborima u zemlji.
Njegova vlada od tada nije bila u stanju da usvoji zakone koje je želela i svedena je na ulaganje veta na zakone koje je usvajala liberalna opozicija.
Takođe je primetio pad rejtinga, koji se kreće oko najnižih 17 odsto pošto je ove godine bio upleten u nekoliko korupcionaških skandala, uključujući onaj sa prvom damom, koja je kao poklon prihvatila Dior torbu u zamenu za usluge države.
Prošlog meseca bio je primoran da se izvini na nacionalnoj televiziji, rekavši da osniva kancelariju koja će nadgledati dužnosti prve dame, ali je odbacio širu istragu, na koju su pozivale opozicione stranke.
Zatim je ove nedelje opozicija predložila smanjenje velikog vladinog zakona o budžetu – na koji se ne može staviti veto.
U isto vreme opozicija je takođe pokrenula postupak opoziva članova kabineta i nekoliko najviših tužilaca, uključujući šefa vladine revizorske agencije, zbog toga što nisu sproveli istragu protiv prve dame.
Šta sad?
Opoziciona Demokratska stranka pokrenula je postupak za opoziv Juna. Parlament će do subote morati da glasa o tom pitanju.
Proces opoziva je relativno jednostavan u Južnoj Koreji. Da bi uspeo, potrebna je podrška više od dve trećine 300-člane Narodne skupštine – najmanje 200 glasova.
Kada se opoziv odobri, vodi se suđenje pred Ustavnim sudom – devetočlanim savetom koji nadgleda ogranke vlasti u Južnoj Koreji.
Ako šest članova suda glasa za podršku opoziva, predsednik se smenjuje sa funkcije.
Ako do toga bude došlo, to ne bi bilo prvi put da je južnokorejski predsednik opozvan. Prethodno je 2016. godine tadašnja predsednica Park Gun Hje smenjena kad je optužena da je pomogla prijateljici u iznudi.
Godine 2004. drugi predsednik, Roh Mu Hjun, smenjen je i suspendovan na dva meseca. Ustavni sud ga je kasnije vratio na funkciju.
Junova nepromišljena akcija zaprepastila je zemlju koja sebe smatra naprednom, modernom demokratijom koja je otišla daleko od dana svoje diktature.
Mnogi ovonedeljne događaje vide kao najveći izazov tom demokratskom društvu u poslednjih nekoliko decenija. Stručnjaci tvrde da bi to moglo biti više štetno po reputaciju Južne Koreje kao demokratske države nego čak i nemiri 6. januara u SAD.
