Deca prvih šest godina svog života postavljaju temelje učenja za dalje obrazovanje. U tom periodu oni imaju potrebu da budu aktivna , kreativna, da istražuju, saznaju koliko god mogu o onome što ih okružuje ali na taj način upoznavaju i sebe.
Svet oko sebe deca doživljavaju potpuno drugačije od odraslih. Oni se čude, dive i uživaju u stvarima koje odrasli ne doživljavaju više sa toliko entuzijazma. Kada uživanje u igri uključuje i sarađivanje sa drugom decom ili odraslima, tada se deca uče samokontroli, poštovanju i samopoštovanju i razvijaju samopouzdanje kroz komunikaciju i saradnju sa drugima.
Upravo u tom periodu važno je da se deca usmere na dobre stvari i na ono što im je tada zaista potrebno kako bi se razvili. Dobro predškolsko vaspitanje može da na lakši način razvije u detetu potrebu za komuniciranjem, da nauči kako da se ponaša u grupi, da razvije i veštine kao što su posmatranje, samostalno donošenje odluka ili rešavanje problema.
Kako bi dete moglo da napreduje mora biti u okruženju u kojem se oseća opušteno i sigurno, u suprotnom biće u stalnom strahu. Zbog toga je bitno mesto na kojem se odvija predškolsko vaspitanje. Takođe, potrebna je podrška od starijih i uzajamno poverenje.
Istraživanje sprovedeno u Velikoj Britaniji – “Delotvorno pružanje predškolskog vaspitanja i obrazovanja” donosi zaključak da je predškolsko iskustvo nezamenljivo i da kao nijedno drugo pospešuje razvoj dece.
U periodu do šest godina, kada su mališani najpodložniji promenama, integrisano vaspitanje i obrazovanje pružaju najbolju osnovu za kvalitetan razvoj deteta. Tada su vrlo značajne figure u životima dece vaspitači čija je uloga da prate razvoj i ponašanje dece kako bi svakom detetu posebno osigurali napredovanje u skladu sa kapacitetima i interesovanjima koja ispoljavaju.
Preuzeto: edukacija.rs
