Kulski amateri, poznati na pozorišnoj mapi Srbije kao jedni od najuspešnijih i najnagrađivanijih u svetu amaterizma, ponovo su pokazali svoje umeće. Ovog puta, omladinski ansambl kulskog teatra, ostavio je publiku bez teksta. Ničim drugim do – jednostavnošću koja razoružavaja.
„Sedam“ je priča bez pričanja. Za njihove mlade godine, majstorski izveden teatar pokreta, putem kojeg nam kulski omladinci pričaju priču. Sva glumačka umešnost ovde je u punom sjaju, tim više što se u „Sedam“ glumci ne koriste svojim glavnim oruđem, govornim aparatom.
Biblija kaže: „Na početku, beše reč“. A kod ovih pozorišnih umetnika, na početku beše – senka. Vešta igra senki, koju je tačno izneo ovaj mladi ansambl, prožima se kroz čitavu predstavu. Bez imalo poteškoća, sedam omladinaca igraju na dva fronta – na proscenijumu i „iz kontre“. Svi su unisono kostimirani, crna odela sa ušivenim brojevima ne mogu da nas ne zapitaju, jesmo li i mi svi na svetu toliko mali da smo samo neki broj? Imaju li naši životi značaj? Ko smo, u ovom beskrajnom univerzumu, mi, obični ljudi i šta naši životi znače?
Pre nego što smo stigli da se zapitamo, ekipa predstave „Sedam“ nam je odgovorila.
Pred nama su ljudi, sa svim pripadajućim manama i vrlinama, koji se dele, svađaju, mire, vole, mrze, pomažu i sapliću jedni druge. Pred nama se ukazuju ni manje ni više nego – svakodnevni mi, ono što jesmo i kako nas drugi vide.
Kulski amateri, svi srednjoškolskog uzrasta, dakle praktično deca, neuprljana grehovima kojima smo mi svi, grešni ljudi, skloni i koje će, pre ili kasnije, i sami osetiti, odigraše nam ih pred očima.
Živo, istinito, na momente nadrealno, oni nam pokretom, gestikulacijom i mimikom otkrivaju više nego li da su progovorili. Ljubav, kao pokretač, glavni i osnovni je motiv ovog autorskog projekta Slobodana Nogavice. Ipak, pokazao nam je kako to izgleda kada se pojave prepreke. Vešto vodeći ansambl, Nogavica nam govori o suštastvenom – gotovo nedokučivim sadržajima ljudskih duša.
Oni koji su pratili rad ovog ansambla, koji je, gotovo bez promena u sastavu, nosio dečiju dramsku scenu u Kuli godinama unazad, mogli su videti u projektu „Sedam“ kako od pupoljka nastaje cvet ili kako se gusenica pretvara u leptira. Nabrojaćemo ih prema rednom broju na kostimu:
Teodora Stanić, sa brojem Jedan… Princeski lepa, možda najtačnija u facijalnoj ekspresiji.
Ljiljana Knežević, sa brojem Dva… Besprekorno glumački disciplinovana.
Biljana Mitrić, sa brojem Tri… Autentično svoja u svakoj formi pozorišta.
Igor Stanić, sa brojem Četiri… Sjajna zvezda preciznosti pokreta.
Lea Polić, sa brojem Pet…. Istrajno lepršava na sceni, kao i iz kontre.
Luka Nogavica, sa brojem Šest… Poetična pojava ovog komada.
Sara Krupljanin, sa brojem Sedam… Odiše jasnim pogledom i blagošću.
Nekada prvaci dečije drame, ovi mladi ljudi prete da ugroze „slavu“ stalne postave ansambla večernje scene, na kojoj njihov rukovodilac i sam igra, jer su nam pokazali da već sada umeju da barataju pozorištem. A i ono njima. Projekat je pokazao rast i sazrevanje, ne samo članova ansambla, već i njihovog mentora i rukovodioca Slobodana Nogavice. Poznajemo ga kao svestranog kulturnog radnika, a ovim autorskim projektom upoznajemo Nogavicu kao sve zrelijeg tumača pozorišne magije.
Kulske pozorišne snage svakodnevno jačaju, a predstava „Sedam“ nam to i pokazuje – ona je mešavina mladosti, entuzijazma, energije, poleta, vere, ljubavi, pregalaštva. „Sedam“ je autentični pozorišni događaj koji nikoga u sali neće ostaviti ravnodušnim.
Foto: Q media
