Vekovima unazad kruži priča da je na Svetu stolicu u jednom trenutku sela i žena, međutim koliko god ova priča zvučala interesantno neke činjenice ukazuju da je verovatno neistinita. Evo i zašto.
MNOGI LJUDI čuli su priču o ženi koja je prerušena u muškarca – od sekretara kurije, preko kardinala – stigla do poglavara Rimokatoličke crkve. Prema srednjovekovnoj hronici koju je napisao Žan de Maji početkom XIII veka, njen identitet je razotkriven kada joj je tokom jahanja krenuo porođaj. Pošto je ovaj navodni događaj izazvao veliki skandal, za kaznu vezana za konja koji ju je vukao po gradu dok su je ljudi kamenovali.
Ovo je ujedno i najraniji pomen ove žene, a od tog trenutka se legende o čuvenoj papisi Jovani šire, a znatiželja ljudi o ovoj misterioznoj ženi će ove priče dodatno popularizovati.
Malo verovatna priča
Većina istoričara danas smatra da je priča o Jovani gotovo sigurno puka izmišljotina i da je verovatno iskorišćena u svrhe antipapske propagande. Oni ističu da je prvi razlog za sumnju taj što postoji nekoliko veoma različitih verzija o njoj smeštenih u različite istorijske periode – najpoznatija je svakako ona od Žana de Majija, ali i od biskupa Martina od Opave koji je napisao u “Istorija papa i careva”:
“Jovan je rođen u Majncu, bio je papa dve godine, sedam meseci i četiri dana, a umro je u Rimu, nakon čega je papsko mesto bilo upražnjeno mesec dana. Tvrdilo se da je taj Jovan bio žena, koju je u mladosti prerušenu u muškarca ljubavnik odveo u Atinu. Tamo je izučavala razne naučne grane, sve dok je niko nije mogao nadmašiti. A kasnije u Rimu, pohađala je Sedam slobodnih veština i predavala sa velikim ugledom. Visoko mišljenje koje su Rimljani imali o njoj dovelo je do toga da je izaberu za papu. Dok je bila na ovom položaju, zatrudnela je. Zbog neznanja o vremenu koje je preostalo do porođaja, rodila je sina dok je učestvovala u procesiji od bazilike Svetog Petra do Laterana, u uskoj uličici između Koloseuma i crkve Svete Klemente. Posle njene smrti pričalo se da je na tom mestu sahranjena. Sveti oci uvek izbegavaju tu ulicu.”
Verzija Martina od Opave, obiluje detaljima koji su naveli mnoge naučnike da posumnjaju u istinitost njegovih reči. Osim iznenađujuće činjenice da je uspela da sakrije sve znake trudnoće ni datumi u koje je priča smeštena se ne uklapaju – sa sigurnošću se može tvrditi da je tadašnji papa gotovo sigurno bio muškarac. Pored toga, nesumnjivo je da bi takav događaj izazvao ogroman skandal, nakon čega bi potekle reke mastila, ali ni jedan dokument iz tog vremena ne spominje papisu.
Propaganda ili ruganje?
Priča je najverovatnije posledica fantazije, ili što je čak još verovatnije – vere. U svetu istoriografije postoji određeni konsenzus da je legenda o papisi verovatno nastala kao antipapska satira, čiji cilj je bio da ukaže na prevaru koja se ugnezdila u samom srcu Crkve.
Širenju legende su doprineli Đovani Bokačo svojim delom “O slavnim ženama”, a kasnije i vodeće figure protestantske reformacije koji su je iskoristili da diskredituju katoličku crkvu.
Stolica kao “dokaz”
Takođe, treba spomenuti i stolicu sa rupom u sedištu koja je navodno osmišljena nakon skandala sa papisom da bi se utvrdilo kog pola je novi papa. Na ovu stolicu jenavodno svaki novi papa morao da sedne kako bi bila izvršena inspekcija njegovih muških atributa. Ukoliko bi papa prošao test sveštenik bi rekao “duos habet et bene pendentes” odnosno “ima dva i dobro se drže”.
Ipak, malo je poznata činjenica da – iako takva stolica postoji – ona nikada nije korišćena za takvu vrstu ispitivanja, takođe neki izvori je spominju mnogo pre nego što se na istorijskoj sceni pojavila priča o papisi Jovani.
