Na okruglom stolu u Odžacima predstavljen je vodič “Primena Arhuske konvencije u praksi” Ekološkog pokreta Odžaka i Ekološkog udruženja “Da sačuvamo Vojvodinu” iz Tovariševa, dve organizacije civilnog sektora koje su na osnovu velikog iskustva u praktičnoj primeni dali ocenu i procenu statusa primene principa Arhuske konvencije kako u propisima, tako i u praksi Republike Srbije.
Promociji vodiča prisustvovali su predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva pravde, Zaštitnika građana, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, kao i ekoloških nevladinih organizacija iz Vrbasa, Bačke Topole, Odžaka i Tovariševa.
Pozivu za učešće nisu se odazvali, između ostalih, predstavnici OEBS-a, SKGO, Agencije za zaštitu životne sredine, sudstva, tužilaštva, Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja, ali ni Arhus centara koji bi po prirodi stvari trebali da imaju ključnu ulogu u praktičnoj primeni Arhuske konvencije.
Vodič ne predstavlja stručnu literaturu, kako su to istakli priređivači publikacije, već je on napisan na osnovu iskustva iz komunikacije sa organima javne vlasti. Cilj izdavanja vodiča je da se zainteresovana javnost upozna sa principima Arhuske konvencije, preprekama u njenom sprovođenju i ulozi koju bi ekološka udruženja mogla da imaju u smislu same primene, zapravo ispunjavanja obaveza Republike Srbije u primeni Arhuske konvencije.
Arhuska konvencija usvojena je 1998. godine na četvrtoj Ministarskoj konferenciji “Životna sredina za Evropu”, održanoj u danskom gradu Arhusu – po kome je konvencija i dobila ime, pod pokroviteljstvom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu (UNECE).
Pun naziv Arhuske konvencije glasi Konvencija o dostupnosti informacija, učešću javnosti u odlučivanju i dostupnosti pravosuđa u pitanjima koja se tiču životne sredine, što su i tri stuba Arhuske konvencije.
Narodna skupština Srbije je konvenciju potvrdila usvajanjem zakona 2009. godine, a ona se ne sprovodi neposredno, već kroz primenu ključnih zakona iz oblasti zaštite životne sredine kojima je Arhuska konvencija utkana u domaći pravni sistem, kao i drugih propisa.
U Ekološkom pokretu Odžaka i Ekološkom udruženju “Da sačuvamo Vojvodinu” kažu da, iako je proteklo devet godina od ratifikacije Arhuske konvencije u Srbiji, organi javne vlasti građanima i dalje ne obezbeđuju sve neophodne informacije o životnoj sredini. Dve organizacije navode i da građanima nije omogućeno da učestvuju u donošenju odluka, kao ni pravo na pravnu zaštitu u oblasti zaštite životne sredine, kada su im prethodna prava povređena.
Ekolozi smatraju da je za ovakvo stanje odgovorna ne samo država već i organizacije civilnog društva, koje ne koriste postojeće instrumente za zaštitu svojih prava i interesa.
– Republika Srbija ne ispunjava svoje obaveze, državni organi ne pokazuju zainteresovanost za sprovođenje Arhuske konvencije, čak mnogi od njih ne izrađuju priloge za izradu izveštaja o sprovođenju Arhuske konvencije, koji smo mi u obavezi da dostavljamo Sekretarijatu Arhuske konvencije. S druge strane, imamo jako veliki problem u pravosuđu koje ne poštuje Ustavom zajamčena prava građana – izjavio je Sretenije Bašić iz Ekološkog udruženja “Da sačuvamo Vojvodinu”.
Na ove probleme ukazano je i u vodiču koji će po opštoj oceni prisutnih biti koristan najširoj javnosti, a pre svega organizacijama civilnog sektora koje se bave pitanjima životne sredine.
– Arhuska konvencija je u fokusu rada ekoloških nevladinih organizacija i sve ono što one čine je u stvari jedna iskrena želja da se dođe do jedne prave promene na terenu. Na kraju krajeva ovo je samo jedan papir kojeg neko treba da koristi kao smernice da bi došao do pravog rezultata, a svi mi smo svesni koliko vapimo za pravim konkretnim rezultatima u oblasti životne sredine – kazao je Ratko Đurđevac iz Ekološkog pokreta Vrbasa.
Na okruglom stolu su formulisani i određeni zaključci u vezi primene Arhuske konvencije u praksi proistekli iz vrlo žive i konstruktivne diskusije u kojoj su učestvovali kako predstavnici civilnog sektora, tako i predstavnici organa javne vlasti i nezavisnih institucija.
Pored Poverenika za pristup informacijama od javnog značaja i zaštitu podataka ličnosti, jedna od tih nezavisnih institucija je Zaštitnik građana pred kojim se u postupku može pokrenuti takoreći besplatna inicijativa preispitivanja rada organa javne vlasti.
– Iako pritužbe koje se podnose Zaštitniku građana iz oblasti zaštite životne sredine predstavljaju tek jedan posto svih pritužbi koje primamo na godišnjem nivou, mi smo do sada uputili nekoliko desetina preporuka i mišljenja unapređujući kako ostvarivanje prava na zdravu životnu sredinu, tako i zaštitu pred organima javne vlasti. U vodiču je pomenuta proaktivna uloga organa javne vlasti, a ja bih rekla da smo mi negde taj organ koji bi mogao da obezbedi upravo tu proaktivnu ulogu organa kada je u pitanju zaštita životne sredine – rekla je Daliborka Đurđević iz stručne službe Zaštitnika građana.
Tina Janjatović iz Ministarstva zaštite životne sredine je istakla da to ministarstvo, odnosno ministar želi da intenzivira saradnju sa nevladinim organizacijama i da bi problemi koji su izneti na skupu u Odžacima mogli da budu među temama sastanaka koji će u tom smislu biti organizovani u narednom periodu.
– Mogu da kažem da je u vodiču vrlo jasno, razumljivo, jednostavno i na primerima iz prakse prikazan način kako se može ostvariti pravo iz prvog stuba Arhuske konvencije, odnosno kako običan građanin može doći do informacija o životnoj sredini. Tu su iznete i određene kritike na račun državnih organa, možda malo i preoštre, jer Poverenik odlično radi svoj posao, Ministarstvo zaštite životne sredine se takođe isto trudi da u roku dostavlja sve informacije i mislim da ne bismo trebali generalizovati da niko od državnih organa ne radi svoj posao – kazala je Janjatović.
Predstavnici civilnog sektora su ukazali i na različito postupanje sudova u pogledu shvatanja aktivne legitimacije udruženja građana za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnih prijava zbog nedobijanja informacija od javnog značaja. Zato je, ističu, potrebno ujednačiti sudsku praksu i udruženjima priznati ista prava kao i fizičkim licima.
Organizatori su ocenili da je ovaj skup bio uspešan i konstruktivan, bez obzira na relativno mali broj učesnika (poziv upućen na preko 80 adresa), da su identifikovani problemi sa kojima se nevladine organizacije suočavaju u borbi za ostvarivanje javnog interesa u oblasti zaštite životne sredine i usvojena ideja da se nadležnim ministarstvima i institucijama uputi inicijativa(e) u cilju prevazilaženja nesuglasica između nevladinih organizacija, sa jedne, i sudstva, tužilaštva, ministarstava i drugih organa javne vlasti sa druge strane.
Učesnici su zamoljeni da naknadno pismeno pošalju svoje utiske o vodiču i sastanku, kao i mišljenja, predloge, sugestije i ideje za rešavanje uočenih problema, koji će poslužiti za definisanje pomenute inicijative.
Predlog koji je došao od Olivera Fojkara iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode je da se promocija publikacije-vodiča organizuje i u Novom Sadu.
Izdavanje vodiča “Primena Arhuske konvencije u praksi” omogućeno je finansijskim sredstvima Ministarstva zaštite životne sredine i opštine Odžaci.
Ekološki pokret Odžaka je od hiljadu odštampanih primeraka publikacije, na adrese 700 nevladinih organizacija poslao primerak vodiča, sa nadom da će određeni broj NVO u praksi primeniti mehanizme za uticaj na vođenje politike zaštite životne sredine od lokalnog do republičkog nivoa, kako bi se došlo do konkretnih rezultata u poboljšanju stanja životne sredine.
Izvor: Radio Odžaci
