Šon Rouzmarin iz “Pure Storagea”, potpredsednik istraživanja i razvoja (jedinica za inženjering kupaca), dao je hrabro predviđanje o tome da se hard-diskovi više neće prodavati nakon 2028. godine.
Razlog za to je sve veća cena električne energije i sve veća popularnost SSD-ova. “Pure Storage” prodaje AFA (All Flash Array) skladišta opremljena sopstvenim SSD-om pod nazivom DFM ( Direct Flash Array). Kompnija planira da predstavi modele od 300 TB do 2026. godine i model od 600 TB do 2029. godine.
Poslednjih godina trend je bio da hiperskaleri (odnosno data centri), a ne potrošačko tržište, pokreću inovacije na hard-diskovima. Ovo objašnjava zašto su hard-diskovi od 2,5 inča već sedam godina zaglavljeni na 5 TB, dok su njihovi 3,5-inčni modeli dostigli 30 TB. Prenosivi hard-diskovi, oni manji (ne spoljašnji hard-diskovi koji koriste veće modele), mogli bi da nestanu već sledeće godine jer prosečna cena velikih internih SSD-ova nastavlja konstantno i strmoglavo da pada. Trenutno proizvodnja najjeftinijeg SSD-a od 2 TB košta oko 30 dolara po terabajtu, u poređenju sa 25 golara za prenosivi HDD od 2 TB.
Inovacije na potrošačkim hard-diskovima već su stale. “Toshiba”, jedna od tri najveće kompanije više ne prodaje “običnim” kupcima, dok je “Seagateov” najveći “Barracuda” disk, model od 8 TB, lansiran još 2017. Što se tiče “Western Digitala”, kapacitet je takođe zastao na 8 TB za njegov asortiman za potrošače (plavi, lansiran 2021.) iako ima uspešan gaming hard-disk WD Black. Jednom kada 8 TB SSD dostigne cenu od 100 dolara, to će pretpostavlja se, biti kraj tradicionalnih potrošačkih hard-diskova.
“Seagate” i “Western Digital” odavno su svoj fokus potrošačkih diskova prebacili na SSD-ove. “Seagate” već prodaje svoje SSD-ove, a “Western Digital” je glavni igrač zahvaljujući akviziciji “Sandiska” i partnerstvu sa “Kioxiom”. “Toshiba” je, s druge strane, bila prilično tiha u pogledu svojih SSD planova.
Uvek će postojati određena potražnja za hard-diskovima velikog kapaciteta za tržišnu nišu za profesionalne potrošače (prvenstveno NAS), ali to će u budućnosti verovatno preuzeti proizvođači enterprise diskova kao što su “MaxDigitalData” ili “Water Panther” koji su obnovili proizvodne pogone hard-diskova za data centre i nude ima punu garanciju i niže cene.
Ima dovoljno hard-diskova u centrima podataka širom sveta, kako bi ovaj ekosistem mogao da napreduje u doglednoj budućnosti sve dok data centri ne odluče da pređu na nešto drugo, bio to DNA, SSD ili nešto treće.