Gotovo da nema stare kuće u Srbiji koja u svom dvorištu nije imala drvo jorgovana.
Nežni i umilni miris ove rajske biljke, samo je jedan od razloga zašto je ovo divno drvo toliko popularno u našoj zemlji.
Taj umirujući, slatki miris, čini da čovek poželi samo da legne u hlad jorgovana i da tako provede ostatak dana, umiren, opušten, ne razmišljajući o svojoj svakodnevici.
Mnogi će se obradovati kada saznaju da je jorgovan veoma izdržljiva biljka, iako deluje nežno i elegantno. Nije mu potrebna posebna nega i poprilično lako uspeva, a pored prepoznatljivog plavog, odnosno lila cveta, postoje i nežni roze, kao i beli jorgovan koji su jednako lepi i mirisni.
Pojedine sorte jorgovana počinju sa cvetanjem već polovinom aprila. Postoje i vrste koje cvetaju krajem aprila pa čak i do sredine maja. Takve vrste imaju produženo cvetanje i njihovi su cvetovi sami po sebi kvalitetni.
Jedini poaso oko ove biljke jeste orezivanje, koje se obavlja onda kada se cvetanje završi. Orezivanjem, biljka se opdstiče da izbacuje nove, mlade izdanke boljeg kvaliteta.
Na vrhu izdanaka, formiraće se pupoljci iz kojihn će se kasnije formirati prelepi cvetovi. Orezivanje samo po sebi nije neophodno, ali čini da biljka cveta više i da bude bogatija.
Osim što je dekorativan, jorgovan je i lekovit, pa se njegovi listovi, cvetovi i seme koriste u narodnoj medicini na različite načine.
Veoma je popularna biljka u homeopatiji, a često se koristi za lečenje reumatskih bolesti. Jorgovan je koristan i za lečenje probavnih tegoba, poput dijareje. U zemljama u kojima vlada malarija, kora drveta i kora omotača ljuske semena se koriste u terapiji protiv nje.
Groznica i oralna oboljenja kod dece, kongestije jetre (navala krvi u meko tkivo), problemi sa crevima i varenjem, kašalj, bronhitis, kamen u bubregu i bronhitis, leče se ili ublažavaju listom jorgovana.
Legenda o jorgovanu:
Postoji zanimljiva hrišćanska legenda o tome kako je jorgovan nastao, odnosno kako je dobio svoj prepoznatljiv cvet i opojan miris.
Naime, kada su razapeli Hrista, Bogorodica je tužna i u očaju tumarala, ne znajući kuda ide. Sela je da se odmori ispod jednog drveta prepunog lišća i onako iznurena, zaspala.
Tada je sa drveta, polako počelo da pada lišće i nežno je pokrivalo.
Kada se Presveta probudila bilo joj je toplo. Videla je lišće po sebi, a kada je pogledala u drvo, ono je bilo potpuno golo.
Tada je blagoslovila drvo rečima: “Budi blagosloveno i mirišljavo zauvek.” U tom trenutku, drvo je opet olistalo i dobilo prelepo cveće.
Preuzeto: objektiv.rs
Foto: Shutterstock
