Sirova ishrana nije moj trajni izbor, ali povremeno volim da napravim izlet u ove vode i pripremim neki sirovi obrok. Kada ovo kažem ne mislim na salatu od svežeg povrća jer se ona svakodnevno podrazumeva, već mislim na “pravo” jelo. (Piše: Slavica Matić, viši dijetetičar-nutricionista)
Čime god da se bavimo, šta god da radimo, uvek dobro dođe malo iskustva. Naravno postoji i početnička sreća, pa neke stvari super ispadnu iz prvog pokušaja. U svakom slučaju, ako nešto ne ispadne dobro iz prvog puta ne treba odustajati.
Leto je idealno vreme za ovu vrstu eksperimenta iz više razloga. Sirove namirnice rashlađuju, hidriraju, obroci se relativno brzo pripremaju, a prava stvar je kada na ovim tropskim temperaturama ne morate da stojite pored šporeta.
Tikvice mnogo volim i spremam ih u raznoraznim varijantama. Zbog svog neutralnog ukusa lepo se kombinuju sa drugim namirnicama. Mogu se spremati u slanoj pa čak i u slatkoj varijanti. Punjene, grilovane, kuvane… Moram priznati da je za mene bilo otkriće kada sam saznala da se mogu jesti i u sirovom stanju. Odmah sam želela to da isprobam! Bio je to jedan od prvih, ako ne i prvi sirovi obrok koji sam napravila i nešto najneukusnije što sam ikada probala. Kada god bi se spomenula sirova hrana, moja prva asocijacija su bile sirove špagete od tikvica. Zbog ovog promašaja dugo sam čak imala negativnu asocijaciju na ovu vrstu ishrane. Kada je prošlo dovoljno vremena da zaboravim ukus ovog mog “specijaliteta” rešila sam da se ponovo pozabavim sirovom hranom. Krenula sam sa namazima i slatkišima. Vremenom sam postajala sve veštija a hrana je bila sve ukusnija. Stizale su čak i pohvale od onih koji su probali. Nedavno sam imala goste na večeri i tada sam pravila sirove rolnice od tikvica. Gosti su bili oduševljeni, a ja pomalo iznenađena kako su dobro ispale. Pisala sam o tome u jednom od prethodnih tekstova.
Kao što rekoh na početku, dobro dođe malo iskustva, a iskustvo se stiče kroz rad i vežbu. Na internetu se može pronaći bezbroj recepata, ali moje iskustvo kaže da je najbolje kada sama odredim proporciju sastojaka, konzistenciju, izbor začina. Predlažem da vam recepti posluže samo kao inspiracija a onda ih prilagodite svom ukusu. Ekperimentišite, menjajte sastojke. Vremenom ćete kreirati sopstvena jela i bićete zadovoljni rezultatom.
Da se vratim na moj sirovi prvenac – špagete od tikvica. Prošlo je od tada nekoliko godina, pa se više ne sećam kako sam ih tačno pravila i koje sastojke sam koristila. Sećam se samo tikvica i paradajza. Nedavno sam rešila da ponovo pripremim ovo jelo. Pripremila sam sos koji izgledom i ukusom podseća na bolonjeze. Za razliku od prethodnog puta ove špagete su bile izvrsne.
Evo mog recepta, ali kao što rekoh prilagodite ga sopstvenom ukusu. Na primer, umesto suncokreta možete koristiti neke druge semenke ili kombinovati više vrsta semenki.
Špagete od tikvica sa “bolonjeze” sosom
1 veća ili 2 manje tikvice
3 kašike suncokretovih semenki (prethodno nekoliko sati namočenih u vodi)
1 veliki paradajz
2 sušena paradajza
1 kašika hladno ceđenog maslinovog ulja
1-2 čena belog luka
himalajska so, biber, origano, bosiljak
Operite tikvice a zatim spiralizatorom ili spravicom za za ljuštenje povrća isecite špagete. Nemam spiralizator, ali je ova spravica sasvim solidno obavila posao. Ako su tikvice organske, ne morate ih ljuštiti jer će mnogo lepše izgledati na tanjiru. Isečene tikvice posolite i ostavite 10-15 minuta da odstoje kako bi pustile vodu. Suvi paradajz stavite u toplu vodu da odstoji dvadesetak minuta da bi omekšao. Suncokretove semenke, paradajz, omekšali suvi paradajz i naseckani beli luk stavite u blender ili izmiksajte štapnim mikserom. Dodajte maslinovo ulje i začine. Ocedite tikvice i prelijte pripremljenim umakom.
Kada malo razmislim, čini mi se da je tajna u suvom paradajzu koji prošli put nisam imala. A verovatno sam potrefila i pravu količinu suncokretovih semenki. Za sledeći put moram da pronađem odgovarajuću zamenu za parmezan. Ovog puta sam malo zabušila pa sam stavila pravi.
Preuzeto: Zdravahrana.com
