Uobičajeni način ishrane zasnovan na konzumiranju mesa, rafinisanog ulja, brašna i šećera, kolača, rafinisane kuhinjske soli itd. dovodi do postepenog menjenja lagano bazne sredine krvi u kiselu, a stalno povećana kiselost krvi vremenom izaziva umor, opterećuje bubrege, stvara kristale soli u zglobovima, kostima i mišićima (kamenovi u žuči i bubrezima).
Najbolji i najprirodniji način da krv i organizam povrate svoju normalnu pH vrednost (baznu) jeste uvođenje u svakodnevnu ishranu svežeg povrća, naročito zelenog i lisnatog, voća, kao i klica žitarica i mahunarki.
Smatra se da je kiselost organizma jedan od uzroka glavobolja, prehlada i bolova u mišićima, a po nekim naučnicima, predstavlja čak i jedan od faktora za nastanak raka.
Određeni period konzumiranja hrane u sirovom obliku može da pomogne organizmu da se odmori i pročisti, jer ne mora da troši dodatnu energiju kako bi svario hranu u kojoj su uništeni svi enzimi. Interesantno je da voće i povrće u sirovom stanju već sadrže mešavinu enzima u tačno određenom odnosu, koja omogućuje da se ono brzo i lako potpuno svari. Kuvanjem ne samo da se uništavaju enzimi, već se gubi i oko 50-80% vitamina i minerala iz voća i povrća.
Da lakše podnesemo kuvano
I lekari i naturolozi (praktičari koji primenjuju prirodne metode lečenja) primetili su još jednu korisnu osobinu sirove hrane. Eksperiment ruskog naučnika dr Kušakova pokazao je da termički obrađene namirnice organizam tretira kao strano telo i reaguje angažujući veliku količinu leukocita, kao u slučaju infekcije, što je priličan stres za organizam. Ali, taj eksperiment je takođe pokazao da ako pre kuvanog obroka ili uz njega pojedemo obilnu porciju svežeg povrća ili voća (npr. u salati), organizam ne razvija takvu reakciju, tzv. leukocitozu na hranu.
Kada pomaže presno
– Leti.
Vruće nam je, a sveže voće i povrće deluje rashlađujuće na organizam.
– Ako želimo da smršamo.
Kada jedemo puno svežeg voća i povrća, unosimo u izobilju prirodne šećere, minerale, vitamine, enzime i oligoelemente. Ako jedemo pretežno termički obrađenu hranu, posebno “brzu hranu”, imamo potrebu da jedemo mnogo više jer iz nje ne dobijamo dovoljno ovih esencijalnih sastojaka.
– Ako imamo problema sa zatvorom i hemoroidima.
Presno voće i povrće olakšava eliminaciju.
– Ako želimo da snizimo holesterol.
Dokazano je da takozvane balastne materije, u koje spadaju biljna vlakna, povoljno utiču na snižavanje holesterola.
– Ako želimo da snizimo pritisak.
Š. K Bahru u knjizi “Prirodna medicina” iz svoje prakse navodi da su pacijenti potpomogli proces lečenja tako što su barem jednu nedelju proveli hraneći se isključivo voćem, uzimajući hranu u intervalima od pet sati, tri puta dnevno. Pomorandže, jabuke, kruške, mango, guava, ananas, maline i lubenica predstavljaju, po njemu, najbolju ishranu u ovom slučaju.
Klijala zrna zlatna riznica
U okviru ishrane presnim namirnicama, klice žitarica i mahunarki posebno su korisne, zato što su prava riznica vitamina, minerala, enzima i brojnih drugim vitalno važnih materija neophodnih za brz rast biljke. Možemo da ih isklijamo sami ili da ih nabavimo u prodavnicama zdravije hrane.
Ipak treba i kuvati
Kao i u svemu sredina je zlatna, pa je tako u ishrani najbolje pronaći odnos između presnih i termički obrađenih namirnica koji nama lično najviše odgovora. To je, naravno, prilično individualna stvar i zavisi i od konstitucije i od zdravstvenog stanja svake osobe. U uobičajenom režimu ishrane normalno je da konzumiramo bar jedan termički obrađen obrok dnevno. Najbolji način termičke obrade povrća je kuvanje na pari, jer se tako zadržava maksimum korisnih i hranljivih materija u obroku.
Preuzeto: Zdravahrana.com
