Odgajanje tinejdžera donosi jedinstvene izazove, poput podsticanja njihove novootkrivene nezavisnosti. Šta više, postoje brojni mitovi koji se povezuju s odgajanjem tinejdžera.
“Mnogi od roditeljskih mitova koji postoje daju nam naizgled lagane odgovore na ono što su češće složene zagonetke za rešavanje”, kaže dr. Elen O Donel, dečji psiholog sa sedištem u Bostonu.
“Istina je, malo je jednostavnih odgovora u roditeljstvu. Potrebno je više vremena i energije da shvatite zašto se vaše dete ponaša onako kako se ponaša, s čime se možda bori i kako biste trebali odgovoriti”, objašnjava.
Prvi mit: Ako s decom razgovarate o seksu, to će ih motivisati da što pre postanu intimni
Mnogi roditelji pogrešno veruju da će njihovu decu razgovor o seksu ili edukacija o kontracepciji motivisati da postanu seksualno aktivniji, kaže dr. Lea Lis, dečji psiholog iz Njujorka.
Međutim, istraživanje iz 2019. godine pokazalo je da kada tinejdžeri vode zdrave razgovore o seksu sa svojim roditeljima, to može pomoći smanjiti šanse za učestvovanje u rizičnom seksualnom ponašanju koje može dovesti do neplanirane trudnoće i polno prenosivih bolesti.
Drugi mit: Dečaci rade nestašluke jer su – dečaci
Prema Američkom psihološkom udruženju (APA), pokazalo se da pridržavanje “tradicionalne ideologije muškosti” ograničava psihološki razvoj muškaraca, ograničava njihovo ponašanje, izaziva sukobe u polnoj ulozi i negativno utiče na njihovo mentalno i fizičko zdravlje. APA takođe izveštava da podržavanje ovih vrsta negativnih muških ideala povećava verovatnoću da će dečaci učestvovati u napadima, maltretiranju ili fizičkoj i verbalnoj agresiji.
Treći mit: Ako ne udarate dete, razmazićete ga
Lis kaže da telesno kažnjavanje može podstaći agresivno ili nasilno ponašanje kod dece, dok O Donel dodaje da može nagristi poverenje u odnos roditelja i tinejdžera.
Istraživanje iz 2006. godine pokazalo je da su adolescenti za koje je verovatnije da će se uključiti u tuče i maltretiranje pokazalo je da su njihovi roditelji koristili telesno kažnjavanje kao disciplinsku metodu, dok su adolescenti koji smatraju da njihovi roditelji ne odobravaju fizičko nasilje ređe pribegavali tim negativnim ponašanjima.
Umesto da fizički kažnjavate svog tinejdžera kad se loše ponaša, APA preporučuje da se usredsredite na hvaljenje pozitivnih ponašanja i da ga aktivno ignorišete, ako vam se ne obraća s poštovanjem.
Međutim, ako se vaš tinejdžer ponaša na način koji dovodi sebe ili druge u opasnost, centri za kontrolu i prevenciju bolesti ne savetuju ignorisanje tinejdžera. Umesto toga, dajte im do znanja da njihovo ponašanje nije u redu i istaknite da to nosi negativne posledice – poput oduzimanja jedne od njihovih privilegija.Foto: Profimedia
Četvrti mit: Dobri roditelji ne gube živce
Stručnjaci savetuju da se ne držite nerealnih standarda. Kao nesavršeno ljudsko biće, povremeno možete izgubiti kontrolu kad se osećate premoreno ili ako vaš tinejdžer testira vaše granice i strpljenje. Umesto da se prepustite sramu ili krivici, oni predlažu da se izvinite tinejdžeru zbog svog ponašanja.
“Priznajte kako je trebal drugačije postupati u određenoj situaciji”, kaže O Donel.
U nekim slučajevima – kada je ponašanje tinejdžera neprikladno, ali ne predstavlja opasnost ni za druge ni za njega – Lis kaže da je bolje ignorisati svog tinejdžera, nego vikati na njega. Naime, vikanje može pojačati negativna ponašanja, jer tako traži vašu pažnju.
Zapamtite: Ako osetite da vaša frustracija raste, u redu je odmaknuti se od situacije i odvojiti neko vreme da se smirite.
Peti mit: Raspravljanje ispred tinejdžera štetno je za njihovo mentalno zdravlje
Stručnjaci se slažu da je nerealno očekivati da se vi i vaš partner nikada nećete svađati pred decom. Ključ je, prema O Donel, model zdravog rešavanja sukoba.
“Te situacije mogu biti neke od najvećih životnih lekcija”, kaže Lis.
Istraživanje iz 2006. godine sprovedeno na deci u dobi od 9 do 18 godina pokazalo je da roditeljski sukob nije štetan ako se reši. Međutim, kad su ti sukobi ostali nerešeni, deca su na njih reagovala depresijom, teskobom ili problemima u ponašanju. Korelacija međusobnog roditeljskog razdora i emocionalne nesigurnosti bila je još jača za tinejdžere nego za mlađu decu. Vodeći autor istraživanja zaključio je da bi roditelji uvek trebalo da rade na pronalaženju rešenja za svoja neslaganja i predstavljanju tog rešenja svojim adolescentima.
Preuzeto: srbijadanas.com
