Iako je pravilo da đačka torba ne sme da bude teža od deset odsto težine deteta, u praksi je to drugačije. Školski rančevi sa knjigama često su mnogo teži, što negativno utiče na zdravlje dece. Nedavno istraživanje u okviru kojeg je pregledano više od 3.000 dece uzrasta između šest i 14 godina pokazalo je da 60 odsto dece u Srbiji ima krivu kičmu.
Sadašnji petaci na raspustu su porasli, dobili koji kilogram više, ali prelaskom u viši razred i đačke torbe postale su teže.
“Ranac je težak sedam kilograma i šeststo grama, a moja težina je 40 kilograma”, ispričao je jedan đak za RTS dok drugi dodaje da je još teže kada se nosi i laptop.
Gotovo dve trećine đaka u Srbiji ima loše držanje, a više od 90 odsto pati od nekog deformiteta stopala. Manjak sporta, a previše druženja sa kompjuterom, kao i teške torbe – razlozi su za poražavajuću statistiku.
“Teški rančevi će svakako uticati na promene položaja tela koje će ići ka napred i time će dete imati veći pritisak na vrat i gornji deo leđa. Ukoliko nema fizičke aktivnosti i korektivnih vežbi, dete će vremenom pogoršati svoje stanje, koje će mu biti štetno za ceo život”, kaže Savo Papić, fizioterapeut, autor istraživanja.
Nastavnici uvek na vreme kažu đacima šta da ponesu za sledeći čas i rasterećuju ih time koliko god je moguće, tvrde zaposleni u školama. Ipak, priznaju da su đačke torbe preteške.
“Ja se slažem da su jako veliki udžbenički kompleti, da li je to neophodno u ovoj eri kada deca mogu da koriste i diskove i tako dalje, da li sve to može da se drugačije organizuje, bar tamo gde postoji oprema u školi i kod kuće – treba razmisliti zašto ostajemo u toj papirnoj formi”, kaže psiholog Lidija Maksić.
Iz pojedinih predmeta đaci sada imaju i po tri udžbenika. Ministarstvo najavljuje reviziju takvog rešenja, a od naredne školske godine i lakše đačke torbe.
“Mi ćemo to pre izmena i dopuna Zakona o udžbenicima sasvim sigurno i uraditi, već radimo na standardima za digitalni udžbenik, što će značajno olakšati udžbenički komplet, a samim tim i težinu đačke torbe”, rekla je Vesna Nedeljković, pomoćnik ministra prosvete.
U Finskoj, koja je uzor mnogima kada je reč o obrazovanju, udžbenik na času odavno nije najvažniji.
U nastavi se koriste materijali koje je nastavnik unapred pripremio, tableti i literatura iz biblioteke. Predavanja su kratka, a fokus je na razgovoru i diskusiji sa đacima na zadatu temu. Sve što se radi – i završi se u školi, domaćih zadataka gotovo i da nema.
Izvor: RTS
