Što se tiče početka pubertetskog razvoja, te su se granice u zadnjih stotinak godina pomakle naniže, pa danas smatramo pubertet preuranjenim ako je počeo pre 8,5 godina kod devojčica, odnosno pre 9,5 godina kod dečaka.
‘U svakom slučaju pubertetski razvoj kod devojčica počinje oko godinu dana ranije i završava oko godinu dana kasnije nego kod dečaka. Ali nije važan samo uzrast u kom dete uđe u pubertet, nego i dinamika po kojoj se razvija’, objašnjava prof. dr. Miroslav Dumić
Uvreženo je mišljenje da se pubertet i adolescencija koriste kao sinonimi, ali treba znati da je pubertet deo adolescencije. “Adolescencija je širi pojam koji počinje pubertetskim, odnosno fizičkim razvojem koji po pravilu završava pre 18. godine. Adolescencija, međutim, završava do dvadesete godine, kada se po dosadašnjim saznanjima i stavovima dostiže psihička, emocionalna i socijalna zrelost”, objašnjava prof. dr. Miroslav Dumić, uvaženi pedijatar endokrinolog, koji se godinama bavi lečenjem preuranjenog puberteta, činjenicu da su naučnici počeli da preispituju trajanje adolescencije, objašnjava za 24 sata.
Studija koja govori o tome da se razdoblje adolescencije produžilo objavljena je u medicinskom časopisu The Lancet, a zanimalo nas je menja li ta definicija i granice koje su dosad važile za trajanje puberteta.
Što se tiče početka pubertetskog razvoja, te su se granice u zadnjih stotinak godina pomakle naniže, pa danas smatramo pubertet preuranjenim ako je počeo pre 8,5 godina kod devojčica, odnosno pre 9,5 godina kod dečaka.
U svakom slučaju pubertetski razvoj kod devojčica počinje oko godinu dana ranije i završava se oko godinu dana kasnije nego kod dečaka. Nije, međutim, važan samo uzrast u kome dete uđe u pubertet, nego i dinamika po kojoj se razvija. Na primer, ako imamo dve devojčice koje obe uđu u pubertet s 10,5 godina, kod jedne pubertet može da se završi s 13 godina, jer se do tada potpuno fizički formirala, dok kod druge to može trajati još 4 ili 5 godina.
Dakle, u razvoju deteta treba gledati oba parametra. Nedavno je, međutim, ugledni medicinski časopis The Lancet ne samo potvrdio dobro poznatu činjenicu da se početak puberteta pomakao unapred, već i da bi i gornju granicu razdoblja adolescencije trebalo pomeriti naviše. I ranije su oko te gornje granice postojale nedoumice, naročito vezano uz to kada završava razvoj mozga.
Danas se zna da se mozak i dalje razvija i nakon 18. godine pa se i to navodi kao jedan od razloga zašto bi tu granicu trebalo pomeriti. Činjenica je takođe da danas školovanje traje duže, kasnije se zasniva porodica i da to “odrastanje“ u kojem mladim ljudima treba neretko pružiti stručnu pomoć, traje duže nego što mislimo. Što se tiče zakonske regulative, već od ranije postoje bitne razlike, pa u ne malom broju zemalja punoletnim se u svakom smislu smatraju stariji od 18 godina, dok je to recimo u SAD-u tek nakon 21. godine.
Znamo li što utiče na realno snižavanje uzrasne granice za ulazak u pubertet?
Uzrok preuranjenog puberteta, pre svega, može biti nasledni faktor. Naime, ako je majka ušla ranije u pubertet, postoji veća verovatnoća da će i njena ćerka ranije ući u pubertet. Zatim, što su bolji socioekonomski uslovi, to je veća verovatnoća ranijeg ulaska u pubertet. I gojaznost je jedan od važnih uzroka zbog kojeg deca danas ranije ulaze u pubertet. Danas znamo da postoje i neki endokrini disruptori koji dovode do različitih endokrinoloških poremećaja premda još ne možemo sa sigurnošću reći kolika je njihova tačna uloga u nastanku preuranjenog puberteta. To su, prije svega, bisfenoli (oznaka BPA) i ftalati, jedinjenja koji se nalaze u plastici, odnosno proizvodima od plastike, koji deluju na organizam na razne načine. Između ostalog, bisfenoli koji dovode do ranije pojave gojaznosti kod dece mogu negativno uticati i na fertilitet (plodnost), a ftalati tako da se poveća učestalost tumora.
U razvoju endokrinog poremećaja posebnu ulogu mogu imati i organofosforni pesticidi koji se koriste u prskanju hrane radi zaštite od insekata, ali posredno deluju i na ljude. Poremećaj mogu izazvati i fitoestrogeni koji se nalaze u biljkama, naročito u soji. Bilo je nekih rasprava o tome, ali ako neko jede veće količine namirnica koje ih sadrže, zna se da to ipak može imati negativan učinak. Ne smemo ipak zanemariti ni patološke promene, prvenstveno u hipotalamusu. To su najčešće tumori koji nisu maligni, ali stvaraju hormone koji stimulišu raniji pubertetski razvoj. Treba reći da je preuranjeni pubertet od 6 do 7 puta češći kod devojčica, ali kod njih je to u manje od 10 posto slučajeva povezano s nekim tumorskim procesom, dok je taj proces kod 50 posto dečaka uzrokovan upravo tumorom. Zato je važno da kod dečaka s preuranjenim pubertetom lekari toga budu svesni.
Šta je sa mesom poput tovljene piletine ili teladi?
Prema saznanjima, čini se da to ipak ne igra značajnu ulogu na pojavu preuranjenog puberteta, odnosno da bi trebalo da pojedemo enormne količine tovljene piletine i teladi pa da se to manifestovalo ranijim polnim razvojem. Ipak, ako ste gojazni a jedete velike količine mesa životinja koje su tovljene hranom koja ubrzava njihov rast, to može dovesti do preuranjenog polnog razvoja.
Roditelji trebaj da znaju da se s tim problemom mogu suočiti i jako mala deca.
Najmlađi dečak kojeg sam lečio imao je 8 mjeseci. On je imao patološku promenu na mozgu. Uspešno je lečen, prvo operacijom, a nakon toga je oko 14 godina primao terapiju i kasnije se normalno razvio. I kod devojčica sam imao slučajeve da se pubertet razvio u uzrastu od 4 ili 5 godina. Kad god se pubertet razvija tako rano, kod oba pola, to je gotovo po pravilu povezano s patološkim promjenama. Najčešće, ipak, preuranjeni polni razvoj počinje sa 7 ili 8 godina, kad je obično konstitucijski, povezan s time da je majka devojčice ranije ušla u pubertet.
Kako se prepoznaje preuranjeni pubertet?
U fizičkom smislu, kod devojčica je to razvoj grudi i, ređe, pojava dlačica. Kod dečaka je to povećanje testisa, nakon toga i pojava dlačica. Javlja se i ubrzani rast te ubrzano koštano sazrevanje. Tako dete koje ima sedam godina rastom može odgovarati detetu od 10, dok koštana zrelost odgovara uzrastu od 10 godina. Ako primetimo spomenute simptome kod deteta koje ima 5 ili 7 godina, odmah treba da se javimo lekaru. Ali ako i te simptome primetite kad je dete bliže desetoj godini, roditelj treba da proceni kad su promene zapravo započele. Ako mu se čini da je to bilo ranije, a da nije odmah primetio, treba se javiti lekaru da se proveri je li reč o preuranjenom pubertetu.
Kako izgleda lečenje?
Dete jednom mesečno prima injekciju lekova koji zaustavljaju pojačano lučenje hormona. Time spuštamo hormone na pretpubertetski novo, usporava se rast, koštano dozrevanje i rast polnih karakteristika. Terapiju obavezno mora voditi endokrinolog, koji celo vreme prati rast i razvoj deteta i nivo hormona, a dužina lečenja zavisi od toga kad ste započeli. Ako dete ima 4 ili 5 godina, terapiju obično prima do 10. ili 11. godine, dakle ako je lečenje počelo sa 7 godina, taj je period kraći. Bitno je naglasiti da je jako važno terapiju započeti na vreme. Naime, ako se javi roditelj s detetom koje ima 7 godina, kod kojega preuranjeni pubertet već traje neko vreme, koštana zrelost kod njega može biti kao da ima 11 godina i tad se usporavanjem razvoja ne može napraviti puno. Ali ako to dete lečimo od 4. ili 5. godine, tad rezultati mogu biti jako dobri. U praksi, kod nemalog broja dece terapija započinje već s 4 ili 5 godina, a mnoga deca koju sam lečio danas su odrasli ljudi koji imaju svoju decu i nemaju nikakvih posljedica lečenja.
Šta se događa ako se dete ne leči?
Ako dete ne dobija terapiju, kod devojčica će se prerano pojaviti menstruacija. Ciklusi će biti u redu, ta će devojčica u životu biti normalno plodna i neće ući u menopauzu ranije. Konačna visina deteta biće niža, jer je koštana zrelost ubrzana i ranije se zaustavlja ciklus rasta. Ako uvedemo terapiju i dete je prima do 11 ili 12 godina, nakon toga se nastavlja normalan polni razvoj i rast. Ona će nakon terapije normalno dobiti menstruaciju, biti normalno fertilna i opet normalno ući u menopauzu. Ali kod deteta koje je u preuranjenom pubertetu imamo veliki nesklad između telesnog razvoja i psihe, koji može biti jako neugodan.
Takođe, dečaci mogu postati agresivni i grubo reagovati prema vršnjacima. Imate dečaka od 5, 6 godina koji još ne zna dobro da čita i piše, a kad pokušate da razgovarate s njim, imaćete utisak kao da razgovarate s mladićem. Devojčica koja još ide u vrtić može biti u situaciji da mora da nosi grudnjak ili uloške.
S tinejdžerom pod istim krovom
Na kraju, devojčice s menstruacijom su plodne i dečaci u tom uzrastu već mogu postati očevi, a nažalost ima onih koji bi to mogli da iskoriste. Ukratko, dete nije zrelo da se nosi s time i terapijom ga štitimo od mogućih frustracija zbog preranog razvoja zbog kojeg se razlikuje od dece njegovog uzrasta, kao i od toga da ne privlači pažnjusvojim izgledom i ponašanjem, pa time i od mogućnosti da neko iskoristi njegov prerani polni razvoj. Uz to, terapijom se normalizuje detetov rast i postiže to da dete na kraju izraste više.
Kako pomoći detetu?
Najdramatičniji je period dok i njihovi vršnjaci ne da počnu da se razvijaju, odnosno dok i druga deca ne dobiju akne. Vrlo je važno razgovarati s detetovim nastavnicima i školskim psihologom ili vaspitačicom u vrtiću, dakle s ljudima koji mogu pridoneti tome da zaštitimo dete zato što je različito od vršnjaka. Naravno, najvažnija je ipak terapija.
Izvor: Detinjarije
