Evo podataka koji jasno pokrepljuju ovu činjenicu:
- Blizu smo broja od 50 miliona dece koja su mlađa od pet godina, a imaju prekomernu telesnu težinu ili su gojazna – to su podaci Svetske zdavstvene organizacije.
- U Sjedinjenim Američkim državama se u poslednje tri decenije broj gojazne dece udvostručio, a među adolescentima utrostručio.
- U Evropi svako četvrto dete ima problem sa viškom kila. Broj gojazne dece u Evropi se poveća za 400.000 godišnje!
- U Srbiji skoro svako šesto predškolsko dete ima višak kilograma, a skoro 20% mladih je prekomerno uhranjeno ili gojazno! Ovaj trend nažalost ima tendenciju porasta, a brojke su slične i u zemljama regiona.
Već smo istakli da je prvih 1000 dana života je najvažniji period za prevenciju gojaznosti!
Prva trećina ove “hiljadarke” je trudnoća, a !zuzetno je važno da se trudnica zdravo hrani. Razlog leži u činjenici da je, bez sumnje, prvih devet meseci od zašeća zaista krucialan period za ceo život!
Sada je na redu prva bebina godina koja je “druga trećina” u prvih 1000 dana prevencije gojaznosti. Druga po redu, ali prva po značaju kada je u pitanju život bebe koja je stigla na svet.
- Kada početi prevenciju gojaznosti posle rođenja deteta?
Odmah, već od prvog obroka treba početi borbu protiv gojaznosti, pa neka to bude mamino mleko!
Stara “bapska tvrdnja: “debela beba – zdrava beba” je potpuna zabluda, istina je potpuno drugačija!
Ozbiljne medicinske studije su pokazale da gojazna beba lako postaje gojazno dete, a potom i gojazni čovek. Ako se bebe brzo goje u prve dve godine, ogromna je šansa da kasnije postanu gojazni ljudi. Najmanje dve trećine gojaznih školaraca biće gojazni odrasli! Ako je dete gojazno u školskom (prepubertetskom) uzrastu, šansa da ostane gojazno i kada odraste je od 60-85%, a što je dete gojaznije to je ova verovatnoća veća!
Prebrz prirast telesne mase (preko preporučene gornje granice) u prvim mesecima i godinama života je dakle jedan od glavnih faktora rizika za nastanak gojaznosti u odraslom dobu.
- Kako onda pomoći bebi u prvoj godini života da ne bude kasnije gojazno dete i odrasli čovek?
Najbolji način prevencije gojaznosti u prvim mesecima života je dojenje!
Nema bolje hrane za bebu od majčinog mleka, tu nema dileme, a pokazalo se da dojena beba ima manje šanse da postane gojazno dete, a tako i gojazni odrasli član društva. Tako je rizik od gojaznosti 20% niži kod dojenih beba, a pokazalo se i da dužina dojenja ima uticaj na prevenciju gojaznosti – što majka duže doji bebu, manje su šanse da beba kasnije postane gojazna!
Jedno istraživanje je pokazalo da bebe dojene devet meseci imaju za 30% manje šanse da kasnije postanu gojazna deca! Pored mnogobrojnih korisnih efekata dojenja, evo još jedne prednosti majčinog mleka, pa mame treba ohrabriti da doje bebe bar do kraja prve godine života.
- Šta da se radi ako mama ne može da doji bebu?
Ako postoje objektivne medicinske prepreke za dojenje (koje su srećom veoma retke: izražene urođene anomalije bradavica, lekovi koje dojilja mora da uzima a smetaju bebi, bolesti dojilje koje se mogu preneti na bebu dojenjem…) mora se voditi računa o vrsti mlečne formule koju beba dobija.
Nema prave zamene za majčino mleko, ali je važno da se daju mlečne formule u kojima je kravlje mleko, posebnim tehnološkim procesima, prilagođeno baš za ishranu beba.
Kravlje mleko, pa ni ono razblaženo (“dvotrećinsko”) NIJE hrana za bebu! Beba naprosto nije tele pa da bude na kravljem mleku koje je po sastavu daleko od majčinog mleka! Rano uvođenje kravljeg mleka je opasno za bebe: ogroman je rizik od pojave alergija na proteine kravljeg mleka, ali i pojave anemije (malokrvnosti), gojaznosti i brojnih drugih problema.
Jedan od glavnih zadatak u pripremi adaptiranih formula je da se veliki proteini kravljeg mleka “iseckaju” na manje, a to znači i pogodnije za bebu. Ovim procesom se i dugi sastojci kravljeg mleka približavaju majčinom mleku, iako je nemoguće “iskopirati” mamino mleko.
- Kakve veze imaju proteini u adaptiranim mlečnim formulama sa gojaznošču?
Nije važna samo veličina proteinskih molekula već je važna i količina (koncetracija) proteina u mlečnim formulama za bebe!
Proteini su ključni faktor rasta i razvoja dece, pa je naizgled logično da više proteina u adaptiranim formulama znači i veću korist za bebe.
Nije tako – više proteina u mleku za bebe, znači i veći rizik od gojaznosti! Nekoliko evropskih i američkih istraživanja (poslednje je nedavno objavljeno u prestižnom časopisu Pediatrics) je pokazalo da mlečne formule koje sadrže veću količinu proteina dovode do prevelikog napretka u težini beba u prve dve godine života, a tako se šansa da ove bebe kasnije budu gojazna deca, a posle i gojazni odrasli, drastično povećava. Kod dojenih beba se ovo, naravno, ne dešava!
Jedna velika studija obavljena u pet evropskih zemalja je pratila preko 1138 zdravih beba koje su dobijale formule sa manje ili više proteina. Pokazalo se da formule sa manjim sadržajem proteina ne dovode do prekomernog prirasta u težini kod beba! Zaključak istraživanja je da formule sa manjom količinom proteina nose i manji rizik od gojaznosti! I druga istraživanja su bezrezervno potvrdila ovaj zaključak.
Nema sumnje da su adaptirane formule sa manjim sadržajem proteina najbolji način da se nastavi ishrana beba posle završetka odojačkog perioda.
- Šta još može kod beba da poveća rizik od gojaznosti u kasnijim godinama?
Pored načina ishrane, pokazalo se i da spavanje, ili bolje reći nespavanje utiče na gojaznost! Jedna studija američkih autora je pokazala da bebe koje noću nemaju dovoljno sna imaju dvostruko veću šansu da kasnije postanu gojazna deca. Pored pravilne ishrane, bebama je, bez dileme potreban i zdrav san.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs
