Srbija je u poslednjih 10 godina uradila mnogo na razvoju infrastrukture, pre svega saobraćajne i komunalne, izjavio je za Tanjug ministar građevinarstva Goran Vesić i naveo da je do 2012. naša zemlja imala 596 km auto-puteva, dok se sada približava cifri od 1.000 km.
Kada je o prugama reč da za razliku od 1976. do 2012, kada nije izgrađen nijedan kilometar i remontovan samo 31 km, od 2012. do 2023. izgrađeno je 134,7 km novih pruga i rekonstruisan 781 km, rekao je Vesić.
„Mi u ovom trenutku gradimo 475,9 km auto-puteva i brzih saobraćajnica i pred potpisivanjem smo još tri ugovora, a to su ugovori za saobraćajnicu koja povezuje Sombor, Kulu Vrbas, Srbobran, Novi i Stari Bečej i Kikindu koja je duga 175 km, zatim odvojak puta za Šabac i Badovince u dužini od 15 km, kao i prvi deo obilaznice oko Kragujevca duge 21 km, što je ukupno skoro 210 km novih auto-puteva i brzih saobraćajnica“, rekao je on.
Dodao je da se planira izgradnja još 750 km auto-puteva i brzih saobraćajnica, što će učiniti da cela Srbija bude saobraćajno povezana a i da investitori lakše dolaze i da se grade fabrike, razvija turizam.
Govoreći o razvoju železnica, kao drugom načinu saobraćajnog povezivanja, Vesić je istakao da je zatečena situacija bila još gora nego kod auto-puteva jer je od 1976. do 2012. godine Srbija nije izgradila nijedan km pruge a rekonstruisala je 31 km.
„Od 2012. do 2023. izgrađeno je 134,7 km novih priga a rekonstruisan 781 km. Sada prvi put imamo brzu prugu između Beograda i Novog Sada dužine 75 km, a do kraja 2024. će se završiti još 108 km brze pruge, što znači da ćemo imati 183 km do Subotice“, naveo je Vesić.
Radimo 230 km ka Nišu i radiće se još 135 km pruge od Niša prema makedonskoj granici, kao i 90 km brze pruge od Beograda prema Šidu i hrvatskoj granici, dodao je ministar Vesić.
Kada je reč o avionskom saobraćaju i broju putnika koji se prevozi sa aerodroma „Nikola Tesla“ i „Konstantnin Veliki“, ministar je naveo da je lane aerodrom Nikola Tesla opslužio 5,6 miliona putnika i da se očekuje da taj broj ove godine bude sedam miliona putnika.
„Sa rekonstrukcijom terminala i poletno-sletnom stazom kapacitet aerodroma će se povećati na 14 miliona putnika. Er Srbija je lane otvorila 15 novih linija, ove godine 22 i trenutno je najbrže rastuća regionalna avio-kompanija u Evropi“ , kaže Vesić.
Ilustrujući o kakvom broju putnika se radi, naveo je da je JAT, krajem osamdesetih godina prošlog veka, kada je bio u najvećoj ekspanziji imao oko pet miliona putnika i to u zemlji koja je imala 22 miliona stanovnika.
Što se tiče niškog aerodroma „Konstantin Veliki“, on je prema Vesićevim rečima lane imao 389.000 putnika, a očekuje se da će do kraja ove godine preći cifru od 500. 000 putnika.
Kada je reč o daljim planovima, istakao je da razmišlja da predloži Vladi Srbije da se kreira program i traži pomoć Evropske unije za rekonstrukciju lokalnih puteva, kao i da će se raditi na pravljenu programa za vodosnabdevanje, kao što je urađeno za izgradnju kanalizacije.
Izgradnja kanalizacije se odvija u okviru programa „Čista Srbija“, a kanalizaciju bi trebalo da dobije 2,3 miliona ljudi.
Govoreći o tome šta se u železničkom saobraćaju promenilo u poslednjih 10 godina, Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture Železnice Srbije za Tanjug je rekao da je pre 10 godina železnički saobraćajni sistem bio pred odumiranjem i gašenjem.
„Imali smo pruge koje su bile stare 100 godina i nisu bile rekonstruisane. Svaka pruga i kolosek trebalo bi da se rekonstruišu na 25 godina, a mi smo imali pruge koje su bile gotovo neuopotrebljive, jer su četiri puta odradile svoj životni vek. Zato je do 2012. godine prosečna brzina vozova bila svega 42 km na sat“, istakao je on.
Ocenio je da se modernizacija koja se danas sprovodi na železnicama u Srbiji, može uporediti samo sa izgradnjom prvih pruga s kraja 19. veka.
„Takav sveobuhvatni proces, toliko kilometara, železnica nije imala gotovo 140 godina koliko srpske železnice postoje“, naglasio je Stanisavljević.
