Skraćena verzija ovoga takođe je prevladala u Nemačkoj, gde su vlast delili Sovjetski Savez i Sjedinjene Države.
Dok su marke poput “volksvagena” i “mercedes-benca” cvetale na “američkom” tlu, rusko tržište takođe je imalo slične želje, pa je nastao “trabant”.
Posle Drugog svetskog rata Evropa je podeljena na dva dela. Na zapadu je vladala demokratija, na istoku socijalizam i komunizam, i na svakom koraku bile su uočljive međusobne razlike dva potpuno različita uređenja.
Tada je skraćena verzija ovog vozila takođe prevladala u Nemačkoj, gde su vlast delili Sovjetski Savez i Sjedinjene Države, piše Auto-magazin.
Po završetku Drugog svetskog rata nemačka savezna država Saksonija pala je u ruke Sovjetskog Saveza, a sa njim i grad Cvikau. U njemu se nalazilo renomirani proizvođač automobila “Auto Union AG”, poznat, između ostalog, i po proizvodnji automobila za bogate.
Međutim, nove vlasti nisu donele ništa dobro ovom brendu. Sovjetski Savez je nacionalizovao preduzeće 1945. godine, a 1948. ono je propalo.
Prostori u kojima su se nekada proizvodili automobili čuvene nemačke marke nisu dugo ostali prazni. Prvo ih je 1955. okupirao “VEB Automobilverke Cvikau”, a zatim Sovjetski Savez, koji je, kao i većina istočnoevropskih zemalja, poslovao prema sistemu planskih ekonomija.
Kada su vlasti videle koliko je veliki uspeh različitih automobila proizvedenih za mase, poput “volksvagena”, brzo je doneta odluka da se i u Istočnom bloku napravi jednostavno ali pouzdano prevozno sredstvo. Plan je bio da se napravi tricikl, ali je na kraju napravljen automobil.
Prvi “trabant” izašao je na puteve 1957. godine, u vreme kada je počela bitka za osvajanje svemira. Stoga ne čudi što je mali automobil, koji je bio namenjen ličnom prevozu, a ne prestižu, dobio ime “trabant”. To je reč nemačkog porekla po kojoj u astronomiji imenuju prirodni satelit, poput Zemljinog Meseca.
Tako je prvi “trabant” krenuo na put 7. novembra 1957. godine, a kada se pojavio na tržištu, to je zapravo bio prilično moderan automobil. Imao je samonosivo telo napravljeno od jeftine termootporne plastike nalik na stakloplastiku, koja je istovremeno bila jeftina i otporna na rđu.
Na ovaj način vlada je mogla da uštedi čelik ili da ga iskoristiti za druge projekte. Upravo zbog te osobine “trabant” je bio meta tadašnjih konkurenata, koji danas, pola veka kasnije, iz potpuno istih razloga, sve češće koriste plastiku za izradu delova karoserije
Međutim, “trabant” je imao nešto čime se nije ponosio kada se pojavio na tržištu – dvocilindrični dvotaktni motor. Prema tadašnjim najnovijim smernicama u automobilskoj industriji, montiran je poprečno na nos vozila i time je pomerio prednje točkove, ali je bio bučan i stvarao neprijatne mirise. Motor od 500 ccm nije mogao da izdrži više od 18 “konja” ili 13 kilovata snage.
U osnovi je bio isti kao DKV-ovi motori, ali se tokom istorije malo razvijao, posebno 1962, uvođenjem druge generacije “trabanta” 600 ili P60.
Uprkos tome, “trabant” je od početka bio pravi hit među istočnim Nemcima jer je bio pristupačan automobil. Takođe je izvožen u druge evropske zemlje.
Cena polovnih vozila bila je razumna, što je skoro dvostruko viša od cene novih vozila koja čekaju na proizvodnju.
I na kraju, ali ne i najmanje važno, u vreme proizvodnje smatralo se da je životni vek “trabanta” 28 godina, pa će proći još neko vreme dok se on ne oprosti od puteva.
Preuzeto: 24sedam
