U februaru 1961. godine, Leonid Rogozov bio je jedan od dvanaestoro ljudi koji su kampovali u, tada novoj, sovjetskoj bazi na Antarktiku.
On je ujedno bio njihov jedini lekar. Zato, kada je sebi dijagnostikovao upalu slepog creva, postojala je samo jedna stvar koju je mogao da uradi – morao je da sam sebi da ga izvadi. Usred pustog Antarktika, bilo je nemoguće odleteti zbog zime, a putovanje morem trajalo bi više od mesec dana. Rogozov je bio zatočen u bazi. Da je slepo crevo puklo, mogao je da umre, zbog čega je morao da pokuša da uradi nešto što niko pre njega nije uradio.
Dvojica muškaraca iz ekspedicije postala su za ovu priliku asistenti i dodavali Rogozovu alat. Pored toga, imajte u vidu da nije postojala opšta anestezija. Isprva, Rogozov je koristio ogledalo, ali obrnuti prikaz samo je otežao dodatno stvari, zbog čega je na kraju radio na osnovu dodira. Evo kako je Rogozov to opisao svojim rečima.
“Krvarenje je bilo obilno, ali nisam žurio… Otvarajući peritoneum povredio sam slepo crevo i morao sam da ga zašijem. Bio sam sve slabiji i slabiji, počelo je da mi se vrti uglavi. Na svakih četiri do pet minuta, zastajao sam da se odmorim 20-25 sekundi. Konačno – evo je prokleta izraslina! Sa zaprepašćenjem sam primetio crnu mrlju na njenoj osnovi. To znači da bi samo dan kasnije pukla… Srce mi je zastalo i vidno sam usporio, dok su mi ruke bile poput gume. Pa dobro, pomislio sam, završiće se loše svakako, tako da mi je preostalo jedino da ga uklonim.”
Rogozovljevo kockanje se isplatilo i on je preživeo. Nakon operacije došlo je do postepenog oporavka. Telesna temperatura se vratila u normalu nakon pet dana, a šavovi su uklonjeni sedmog dana nakon operacije. Nastavio je sa svojim uobičajenim dužnostima nakon samo dve nedelje.
“Samooperacija” je dospela u žižu sovjetske javnosti u to vreme, tako da je iste godine nagrađen Ordenom rada s Crvenom zastavom. Rogozov je umro 21. septembra 2000. godine u Sankt Peterburgu od raka pluća u svojoj 66. godini.
Preuzeto: nationalgeographic.rs
