Posle 11 meseci, skoro 100 sudskih poziva i više od 1.000 ispitivanja, kongresni komitet koji istražuje napad na američki Kapitol 6. januara 2021. izaći će iza zatvorenih vrata i održati seriju javnih saslušanja kako bi izneo svoje nalaze. Prvi su održani juče, u četvrtak, 9. juna.
Odbor koji predvode demokrate želi da napravi konačan prikaz nereda i pokušaja da se potkopaju rezultati predsedničkih izbora 2020. To bi moglo dovesti do krivičnog gonjenja i novih zakona za jačanje izborne bezbednosti.
Demokrate se takođe mogu nadati da će saslušanja podsetiti Amerikance na haotične napade na Kapitol, izvedene da bi se podržao republikanski predsednik, i da će to imati na umu kada birači izađu na birališta za novembarske izbore na sredini mandata.
Prošlo je dosta vremena otkako je prošlog jula Predstavnički dom glasao o stvaranju ovog komiteta, nakon što su pokušaji da se uspostavi nezavisna istraga propali, pa u nastavku dajemo kratak pregled za one koji nisu pratili sva dešavanja u vezi sa istragom.
Ko je u ovoj komisiji?
Panel, kojim predsedava kongresmen Beni Tompson iz Misisipija, sastoji se od sedam demokrata i dva republikanca. Ova poslednja dvojica, Liz Čejni iz Vajominga i Adam Kinzinger iz Ilinoisa, odlučno su protiv Donalda Trampa.
Njih je imenovala demokratska predsednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi nakon što je odbila tri kongresmena koje je predložio njen rival, republikanski lider manjine Kevin Makarti.
Zar istraga o napadu na Kapitol nije već sprovedena?
Da, jeste. Suđenje za opoziv Donalda Trampa u Senatu u februaru 2021. pružilo je izveštaj iz minuta u minut o događajima 6. januara u pokušaju da se utvrdi da li je bivši predsednik pomogao u podsticanju nereda.
Podignuta je 861 optužnica protiv pojedinaca umešanih u napad na Kapitol, a mnoge su rezultirale sporazumima o priznanju krivice ili osuđujućim presudama.
Kongres je takođe održao nekoliko javnih rasprava o događajima koji su se odigrali 6. januara. Ovaj komitet je prošlog jula održao jednu, na kojoj je ispitivao službenike za sprovođenje zakona o njihovoj reakciji na napad.
Kako će izgledati saslušanja?
Očekuje se da će postupak biti strogo skriptovan, u pokušaju da se izbegne stil tradicionalnih saslušanja u odborima koja često mogu da prerastu u haos ili monotoniju. Komisija je čak angažovala bivšeg direktora televizijskih vesti da im pomogne u njihovim pokušajima.
Komisija će predstaviti snimke od 6. januara, prošarane snimcima ranije snimljenih svedočenja, odlomaka dokumenata i komunikacija, u pokušaju da formira kohezivnu priču.
U četvrtak su emitovana svedočenje i snimci koje je napravio britanski dokumentarista koji je pratio članove Praud bojsa – desničarske militantne grupe čije su vođe optužene za zavereničku pobunu – pre i tokom napada 6. januara. Takođe je prikazano svedočenje iz prve ruke jednog od policajaca koji je bio u američkom Kapitolu tog dana.
Hoće li se saznati nešto novo?
Komitet je intervjuisao širok spektar sadašnjih i bivših Trampovih saradnika, savetnika i zvaničnika administracije, uključujući Trampovu ćerku Ivanku, sina Donalda mlađeg i zeta Džareda Kušnera.
Ispitani su i članovi političkog tima potpredsednika Majka Pensa, službenici za sprovođenje zakona, pojedinci koji su bili deo protesta koji su doveli do napada na Kapitol i republikanski zvaničnici širom SAD.
Delovi svedočenja, kao i dokumenti i tekstualne poruke iz Trampovog kruga, već su procurili u javnost. Da postoji nešto zaista potresno, verovatno bi do sada bilo otkriveno.
Međutim, možda postoje nove informacije koje mogu pomoći u otkrivanju nekih detalja i formiranju celokupne slike.
Istražitelji su posebno pokušavali da otkriju šta je tadašnji predsednik radio u periodu od tri sata tog dana, od početka napada na Kapitol do trenutka kada je snimio video-obraćanje u kom je demonstrantima rekao da napuste Kapitol.
Dnevnici Bele kuće nude oskudne detalje, ali predsednik je obavio nekoliko telefonskih poziva, uključujući one sa liderom manjine u Predstavničkom domu Makartijem i senatorom iz Alabame Tomijem Tubervilom.
Komitet je razgovarao sa mnogobrojnim ljudima koji su bili bliski predsedniku u to vreme – i možda će njihova saslušanja otkriti šta su naučili. Takođe je uputio sudski poziv Makartiju zbog razgovora sa bivšim predsednikom, ali je kongresmen odbio da se povinuje.
Da li će Amerikanci obratiti pažnju na to?
To će biti teško proceniti dok se ne pojave prve informacije o gledanosti. Saslušanja će biti ozbiljno medijski pokrivena. Tri američke televizijske mreže, Ej-Bi-Si, En-Bi-Si i Si-Bi-Es, već su se obavezale da će emitovati barem deo zasedanja. Posebno, Foks njuz je odlučio da se drži svog redovnog programa, uključujući visoko ocenjenu emisiju Takera Karlsona.
Međutim, potrebno je mnogo toga da bi politički događaji privukli pažnju javnosti, a ova saslušanja su drama sa poznatim scenarijem i krajem.
Izazov za komitet će biti da sada poznati događaji izgledaju sveže. U tom cilju, demokrate pokušavaju da izazovu interesovanje, organizujući više od 90 „žurki za gledanje“ širom SAD. U Vašingtonu će se sve prikazivati na velikom ekranu ispred samog Kapitola i učesnicima će biti obezbeđen besplatan sladoled.
Šta će republikanci raditi tokom saslušanja?
Republikanski zvaničnici, posebno oni najlojalniji Trampu, planiraju „kontraprogramiranje“ i brz odgovor na prezentacije komiteta.
Članovi Kongresa kao što su Džim Džordan iz Ohaja i Džim Benks iz Indijane, dvojica republikanaca kojima je Pelosijeva onemogućila da rade u komitetu, pojaviće se u medijima kao što su Fok njuz, One America njuz i Njuzmaks, i verovatno će tvrditi da su saslušanja partijski pristrasna.
Mnogi konzervativci će tvrditi da se demokrate fokusiraju na prošlost onda kada bi trebalo da se pozabave gorućim problemima poput ekonomije, imigracije, trgovine i kriminala.
Koliko će trajati ova saslušanja?
Zakazana su samo prva dva ročišta – jučerašnje i tokom dana narednog ponedeljka, ali članovi komisije kažu da će ih ovog meseca biti još četiri.
Šta se dešava posle toga?
Komitet planira da sačini izveštaj, a možda i da održi još jedno saslušanje u septembru da bi izneo svoje nalaze, kao i da ponudi predloge za reforme izbornog procesa u SAD.
Ne postoji određen rok za završetak rada odbora, ali demokrate bi mogle izgubiti većinu u Domu na novembarskim međuizborima i prepustiti kontrolu nad većinom u januaru. Očekuje se da republikanci brzo obustave istragu.
Hoće li biti pravnih posledica?
Iako komitet nema ovlašćenja da podiže optužbe, može da daje preporuke i pruža dokaze američkom ministarstvu pravde, koje vodi sopstvenu krivičnu istragu o napadu 6. januara.
Moguće je, mada daleko od izvesnog, da bi komitet mogao da preporuči da i sam Tramp bude optužen za neki oblik kriminalnog ponašanja.
Pored slučajeva koji su već pokrenuti protiv pojedinaca koji su provalili u Kapitol, ministarstvo pravde podiglo je optužbe protiv dvojice Trampovih savetnika, bivšeg stratega Bele kuće Stiva Banona i trgovinskog predstavnika Pitera Navara, zbog odbijanja da se povinuju pozivima Kongresa.
Šef Trampovog štaba Mark Medouz i savetnik Den Skavino optužuju se za nepoštovanje Kongresa, ali je ministarstvo pravde saopštilo da ih neće krivično goniti.
Kakve će biti političke posledice?
Možda najveće pitanje nije obim pravnih posledica, već političkih. U danima nakon napada 6. januara, demokrate su predviđale, a konzervativci su se plašili, da će američka javnost smatrati Republikansku stranku odgovornom. Od tada su se, međutim, ponovo pojavile tradicionalne partijske podele u SAD.
Demokrate se možda nadaju da će ova saslušanja podsetiti birače koji su izlazili na birališta u novembru na ono što se dogodilo poslednji put kada su republikanci držali vast u svojim rukama.
U ovom trenutku, međutim, izgleda da su Amerikanci više zabrinuti za cenu benzina.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia
