Postoji nekoliko stereotipnih prigovora vegetarijanstvu, ali postoje i dobro naučno zasnovani odgovori na njih. Ovde ćemo ih ukratko nabrojati. Najčešći medicinski prigovori vegetarijanstvu su sledeći:
1. da vegetarijanci ne unose dovoljno belančevina;
2. da se izlažu riziku od deficita esencijalnih aminokiselina;
3. da se izlažu riziku od deficita gvožđa, kalcijuma;
4. da imaju smanjen unos omega 3 masnih kiselina;
5. da se izlažu riziku od deficita vitamina B12.
Na prigovor pod brojem 1 se može odgovoriti sledeće: postoje bogati biljni izvori proteina, a to su: mahunarke (soja, pasulj, grašak, boranija, sočivo), orašasto voće (bademi, lešnici, orasi), celo zrno žitarica, posebno klice, krtolasto povrće (krompir) i kikiriki, pečurke.
Soja je najbogatiji izvor belančevina. U istoj količini sadrži 5 do 7 puta veću količinu proteina u odnosu na meso.
Na prigovor pod brojem 2 se može odgovoriti da biljna ishrana može da obezbedi unos svih esencijalnih aminokiselina, zato što soja sadrži sve esencijalne aminokiseline, polen sadrži sve esencijalne aminokiseline, orašasto voće sadrži sedam od ukupno osam aminokiselina. Nedostaje aminokiselina lizin koja se inače nalazi u žitaricama i mahunarkama. Mahunarke takođe sadrže sedam od osam aminokiselina. Celo zrno žitarica, posebno klica, takođe je bogat izvor ovih aminokiselina, i to onih koje nedostaju mahunarkama i orašastom voću.
Istraživanja su pokazala da asortiman biljne hrane koja se jede u toku dana može obezbediti i sve esencijalne aminokiseline. (American Dietetic Assiciation; 2003.)
I atletičari takođe mogu obezbediti svoje proteinske potrebe putem biljne hrane. (American Journal of Clinical Nutrition; 1999.)
Na prigovor pod brojem 3, da vegetarijancima preti anemija (malokrvnost) zbog deficita gvožđa, odgovor glasi: mahunarke i orašasto voće sadrže 4 do 6 puta više gvožđa od mesa i ribe. Klasifikacija izvora gvožđa, po bogatstvu ovim elementom pokazuje da su meso i riba tek na šestom mestu!: Poredak je sledeći: 1. mahunarke i orašasti plodovi, 2. krompir,, 3. žitarice u celom zrnu, posebno njihova klica,, 4. zeleno i žuto povrće, posobno krastavci,, 5. jaja, 6. meso i ribe.
Istraživanja na vegetarijancima u svetu i u našoj zemlji (na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu), pokazala su da osobe koje ne jedu meso nemaju veću sklonost ka malokrvnosti zbog deficita gvožđa (sideropenijskoj anemiji) u poređenju sa vegetarijancima!
Što se tiče nezasićenih masnih kiselina, dosta nezasićenih masnih kiselina sadrže orašasti plodovi (orasi, lešnici, semenke bundeve i sl.) a posebno laneno seme, ulje od semenki grožđa i neki drugi proizvodi. U krajnjem slučaju, postoje takođe i kvalitetni suplementi, omega 3 i omega 6 nezasićenih masti u kapsulama.
Prigovor u pogledu vitamina B12 odnosi se samo na vegane, tj. one koji ne konzumiraju mleko, sir i jaja. Ako konzumirate lakto-ovo-vegetarijansku hranu, ovaj prigovor otpada – vitamina B12 ima u mleku, siru i jajima…Veganstvo – konzumiranje isključivo biljne hrane – nosi sa sobom određene rizike da dođe do problema sa nedovoljnim unošenjem vitamina B12. Neki stručnjaci tvrde da B12 postoji samo u hrani životinjskog porekla, neki drugi stručnjaci (lekari) tvrde da ga ima i u biljnoj hrani, dok neki od lekara opet tvrde da se vitamin B12 sam sintetiše u organizmu. U svakom slučaju, ovo pitanje još nije rešeno. Zbog toga se čak i na zvaničnom sajtu vegana Velike Britanije preporučuje da striktni vegani (podsećamo – vegani su oni koji ne samo da ne konzumiraju meso i ribu, nego ni mleko, sir i jaja) uzimaju vitamin B12 u obliku suplemenata (dodataka ishrani). Dakle, ako ste striktni vegan (ne konzumirate mleko, sir ni jaja), preporučljivo je da budete oprezni, jer se nedostatak ovog vitamina ne manifestuje odmah. Ako i samo udruženje vegana (www.vegansociety.com) preporučuje veganima unošenje vitamina B12 u suplementima, onda to verovatno ima smisla.
Pored ovih stručnih, postoje i dva laička, takođe stereotipna, prigovora vegetarijanstvu: da ljudi koji ne jedu meso nemaju dovoljno snage i da je vegetarijanska ishrana neukusna.
Kao odgovor na prvi prigovor, pomenimo samo da su devetostruki olimpijski šampion Karl Luis (možda i najveći sportista 20. veka) i teniska legenda Martina Navratilova (koja je nastavila da osvaja titule skoro do svoje 50-te godine) – oboje vegetarijanci.
