SAD i Ukrajina postigle su sporazum oko 30-dnevnog prekida vatre na moru, vazduhu i kopnu, na ukrajinskom ratištu tokom osmočasovnog sastanka u Džedi. Amerika je istovremeno nastavila sa dopremanjem oružja i obaveštajnih podataka Ukrajini, ali nije dala eksplicitne bezbednosne garancije.
Dok su se vodili pregovori ruska vojska je iznenadnim napadom kroz ugašeni gasovod oslobodila kao i varoš Sudžu i veliku većinu teritorije koju je Ukrajina kontrolisala u Kurskoj oblasti, koju je Kijev smatrao adutom u pregovorima.
Nakon toga je danas specijalni izaslanik predsednika Donalda Trampa Stiven Vitkof doputovao u Rusiju, čiji su zvaničnici hladno i uzdržano reagovali na sporazum iz Džede.
Bivša ambasadorka pri OEBS-u Branka Latinović je gostujući u Prelistavanju istakla da je obema stranama primirje nasušno potrebno, svakoj iz svojih razloga, s tim da je Rusija u ovom trenutku manje spremna na njega zbog skorijih uspeha na ratištu. Faktor oslobađanja Sudže ističe i novinar Leonid Ragozin, koji je govorio za Euronews Srbija iz Rige, rekavši da se Rusija potrudila da eliminiše “monetu za potkusurivanje u pregovorima”, te da je Kurska operacija za Ukrajince sada završena.
Naša sagovornica navodi da je dogovor u Džedi ohrabrujući moment do kojeg je došlo nakon zaokreta administracije Donalda Trampa prema ukrajinskom lideru Volodimiru Zelenskom i njegovog tima u Ovalnom kabinetu i obustave dostavljanja obaveštenih podataka i oružja, koje je Ukrajini nasušno potrebno.
“I jedna i druga strana su razmotrile i ohladile se malo, učinile obostrane korake i došle do tog razgovora, odnosno susreta u Džedi. Tu je dobro što je sam državni sekretar (Marko) Rubio pokazao jednu dozu smirenosti u pogledu rečnika i onoga što je ponudila američka strana kao osnovu za taj sporazum do koga je došlo, nakon osam časova pregovora. On nije toliko bogat u smislu da ima puno elemenata, ali sasvim dovoljno da bi mogli da se ponude ruskoj strani i da se počnu ti pregovori”, rekla je Latinović.
Ona smatra da Ukrajina može da bude zadovoljna, pre svega jer je postignut dogovor oko toga šta bi mogla da bude osnova za primirje.
“I drugo, njoj je najvažnije da je došlo do obnove, dostave obaveštajnih podataka i oružja, što je s obzirom na vojne operacije koje se dešavaju, izuzetno važno. Bez obzira što ona ima rezerve tog naoružanja, neki kažu do juna, neki do septembra, ali svejedno. Ukoliko ste tanki sa malobrojnim rezervama, onda su i vaše mogućnosti da razvijete operacije na terenu jako skučene i limitirane”, kaže analitičarka.
Latinović ipak ne misli da je Rusija dovedena pred svršen čin, ali da je naznačeno od koje strane zavisi budućnost onoga što je postignuto u Džedi.
“Tu je naravno po meni ipak značajnija izjava Peskova koji je bio uzdržan, ali je dao elemente za razmišljanje u vezi da ta ponuda nije tako neprihvatljiva i nije tako neinteresantna za rusku stranu. I on je rekao da očekujemo informacije od američke strane i kad budemo dobili taj integralni tekst, onda ćemo razmotriti sve. A već je izaslanik američki sinoć otputovao i pretpostavlja se da će danas doći do tih kontakata”, izdvaja Latinović reakciju portparola Kremlja.
Prema njoj i ruska strana ima interesa za prekid vatre jer je i sama iscrpljena, kao i da je primirje osnova za mirovne pregovore. Naša sagovornica ipak izdvaja primer Korejskog rata gde su se sve vreme pregovora vodila ratna dejstva.
“Ovde se želi da bude obrnuto, odnosno da dođe do primirja, obustave svih neprijateljstava kako bi se stvorili uslovi za otpočinjanje tih nasušno potrebnih pregovora. Primirje potrebno i jednoj i drugoj strani sigurno, svakoj iz svojih razloga, mada ruska strana, mislim, da nije u ovoj fazi toliko snažno legla, da kažemo, za primirje, jer joj ratna dejstva na terenu idu u prilog”, navodi Latinović.
Ostatak razgovora sa Brankom Latinović možete pogledati u snimku cele emisije Prelistavanje na početku teksta.
Putin saglasan sa predlogom o 30-dnevnom prekidu vatre
Ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je da je saglasan sa predlogom usvojenim na sastanku delegacija SAD i Ukrajine na nedavnom sastanku u Džedi u Saudijskoj Arabiji o 30-dnevnom prekidu vatre sa Ukrajinom.
“Rusija se zalaže za 30-dnevni prekid vatre sa Ukrajinom, ako će to dovesti do dugoročnog mira i eliminisati osnovne uzroke ove krize”, rekao je Putin na konferenciji za novinare posle sastanka sa predsednikom Belorusije Aleksandrom Lukašenkom, prenosi RIA Novosti.
On je dodao da je ideja o prekidu vatre “ispravna”, ali da “postoje nijanse”
“Sama ideja je ispravna i mi je svakako podržavamo, ali postoje pitanja o kojima moramo da razgovaramo… Prvo: šta ćemo sa ovim područjem u Kalinjinu u Kurskoj oblasti? Ako zaustavimo vojna dejstva na 30 dana, šta to znači? Da će svi koji su tamo otići bez borbe, da li da ih pustimo odatle nakon što su počinili mnogo zločina nad civilima”, istakao je Putin.
Ruski lider je naglasio da Ukrajina mora insistirati da od Sjedinjenih Američkih Država zahteva prekid vatre na osnovu situacije na terenu. Putin je naveo i da ukrajinski vojnici blokirani u regionu Kursk pokušavaju da odu u malim grupama, ali, kako je istakao, “to neće uspeti”.
“Grupa koja je izvršila invaziju na našu teritoriju je u izolaciji. Ovo je potpuna izolacija i potpuna kontrola vatre… Ako u narednim danima dođe do fizičke blokade, onda niko uopšte neće moći da ode. Biće samo dva načina: predati se ili poginuti. I u ovim uslovima, čini mi se, bilo bi veoma dobro da ukrajinska strana postigne primirje”, rekao je Putin.
Prema njegovim rečima, ruske trupe napreduju u gotovo svim delovima fronta.
On je upozorio da Ukrajina može da iskoristi privremeni prekid vatre za prinudnu mobilizaciju i snabdevanje oružjem.
