Princeza Dajana: Svetska miljenica koju je titula koštala života; princeza srca.
Dajana Frensis Spenser (1961-1997.) rođena je u plemićkoj porodici Spenser, kao četvrto dete lorda Džona Spensera. Odrasla je na privatnom posedu britanske kraljevske porodice koji je njena porodica uzimala u zakup, pa je tako tokom celog života bila okružena ljudima iz visokog društva. Od najranijeg detinjstva poznavala je princa Čarlsa, starijeg od nje celih 12 godina, za koga se i udala 1981. godine. Dajanino i Čarlsovo venčanje je bilo, barem do tada, najspektakularnije venčanje na svetu – uživo ga je pratilo čak 750 miliona ljudi. Po stupanju u brak, Dajana je dobila nekoliko titula među kojima se izdvajaju dve: postala je princeza od Velsa i vojvotkinja od Kornvola. Ove titule nosila je sve do razvoda od svog supruga, princa Čarlsa, krajem 1996. godine. Ipak, istorija je upamtila kao princezu.
Odmah po primanju titule princeze od Velsa, Dajana je preuzela sve kraljičine dužnosti u inostranstvu. Harizmom kojom je plenila, brzo je osvajala srca ljudi širom sveta. Njen dobrotvorni rad i prijemčiv pristup „običnim“ ljudima vinuli su je u sam vrh svetskih zvezda. Smatralo se da je Dajana unela „novu, svežu krv“ u britansku kraljevsku porodicu i pružila britanskom narodu, ali i ostatku sveta, priliku da Vindzore posmatra iz sasvim drugog aspekta. Kruti, uniformisani, protokolarni kakvi su oduvek bili, članovi kraljevske porodice zazirali su od Dajanine lepršavosti i neposrednosti. Po „kuloarima“ su kružile priče kako kraljica Elizabeta nije ni najmanje oduševljena snahom, ali iz respekta prema činjenici da je Dajana rodila naslednike krune, o tome se britanska kraljica nikad nije javno izjašnjavala.
Nekoliko godina nakon rođenja sinova Vilijema i Čarlsa, Dajana je doživela poraz za porazom. Najpre se borila sa bulimijom, a potom i sa depresijom. Naposletku, nekoliko puta pokušala je da sebi oduzme život. Nezadovoljstvo životom koji je vodila bilo je sve očiglednije. Oko Dajane su se tada ispredale razne priče. Spekulisalo se da je imala ljubavne afere sa dvorskim baštovanima i poslugom, instruktorom jahanja, raznim sportistima.
Princeza Dajana u nekoliko navrata je bez okolišanja u javnost iznosila probleme sa kojima se tokom svog braka sa Čarlsom suočavala, nadajući se da će njen vapaj nešto promeniti. Delovalo je na prvi pogled neverovatno. Jedna lepa, mlada, pametna i nadaleko poznata žena, princeza, majka dvoje dece, humanitarka bez premca bila je – nesrećna. Reklo bi se da je Dajana ostvarila san većine devojaka na svetu. Ali, stvari su bile znatno drugačije. Depresija je još uvek važila za tabu temu, pa se njeno sporadično neobično ponašanje tretiralo u većini slučajeva kao razmaženost i ničim izazvan bunt. Ipak, Dajana je nakon razvoda otvoreno govorila o svemu. Ili barem o onome što je bilo dopušteno da izađe u etar. Njene izjave i intervjui dozirano su puštani u javnost jer se smatralo da štete ugledu porodice Vindzor.
O poslovima kojima se bavila lejdi Dajana mogli bi da budu objavljeni tomovi knjiga. Njen humanitarni rad upisao je u istoriju kao prvakinju u borbi za povećanje vidljivosti onih koji boluju od HIV-a i AIDS-a. Među prvima je normalizovala rukovanje i blizak kontakt sa ljudima koji boluju upravo od navedenih bolesti i tako stavila do znanja ondašnjoj svekolikoj javnosti da se ove bolesti ne prenose putem dodira. Razbijala je mit da su HIV i AIDS bolesti epidemijskog tipa. Svoj profesionalni vek posvetila je skidanju stigme sa ljudi koji su u društvu obično izolovani i za koje je važilo da se od njih treba sklanjati. Kao malo ko, Dajana se stavila u službu promocije ljudskosti i empatije i nikada nije okretala glavu od ljudi. Prema skromnoj proceni to je radila veoma uspešno, jer je uživala veoma široko poverenje i simpatije širom planete. Njen humanitarni rad prepoznalo je više od stotinu humanitarnih organizacija, pa je princeza sve do smrti tesno sarađivala sa njima, a impozantan je broj onih organizacija gde je bila i predsedavajuća i glavna donatorka.
Osim toga, u domaćoj javnosti, na prostoru bivše Jugoslavije, ostala je upamćena kao žena koja je neposredno posle krvavog rata kročila na teritoriju Bosne i Hercegovine i iskazala saosećanje sa žrtvama rata. Cilj Dajanine posete bila je kampanja za pomoć u uklanjanju mina sa prostora ratnih dejstava. Stanovnici Bosne često ističu kako u njihovoj zemlji nema više mina upravo zahvaljujući lejdi Dajani. Ipak, Bosna je samo jedna u nizu zemalja gde je Dajana vodila svoj „krstaški” rat za razminiranje. Tesna sa radnja sa Međunarodnim crvenim krstom i Dajanino pregalaštvo rezultirali su naposletku uvođenjem zabrane upotrebe nagaznih mina.
Princeza Dajana se tokom svoje kratke, ali plodonosne karijere bavila još i problemima beskućnika, naročito dece među njima i njihovim sklanjanjem sa ulice na sigurnija mesta. Takođe, bila je među glavnim zagovornicima i pokroviteljima „Misije Leproza” koja je za cilj imala sakupljanje sredstava za lečenje dece obolele od istoimene opake bolesti. Sve ove poslove, Dajana je obavljala sa lakoćom ili se bar spolja tako činilo. Dok je drugima uvećavala sreću, njen privatni život je trpeo. Ipak, oslobodivši se stega formalizma koje joj je nametnula kraljevska porodica, u jednom trenutku je delovalo da je lejdi Dajana našla mir.
Težak udarac ugledu kraljevske porodice Dajana je izazvala kada je tokom leta 1997. objavila veridbu sa Dodijem el Fajedom, sinom egipatskog biznismena Muhameda el Fajeda. Ipak, u to vreme njen bivši muž, princ od Velsa, već dugo održava vezu sa Kamilom Rozmeri Šand. Mnogima koji su se bavili likom i delom princeze Dajane upravo je Kamilina pojava objašnjenje za Dajanino nezadovoljstvo i duboku tugu koju je osećala i neretko prikazivala tokom braka sa princom Čarlsom. Na ovu temu napisano je nebrojeno članaka, snimljeno je nebrojeno emisija. Čak i u igranim filmovima o životu lejdi Dajane, Kamila bi uvek igrala lik negativca. Na ovom mestu nećemo suditi o tome, ali ćemo uzeti u obzir činjenicu da je Kamila danas zakonita supruga princa Čarlsa.
Dajanina sreća sa Dodijem nažalost bila je kratkog daha. U noći 31. avgusta 1997. godine, pod neobičnim okolnostima, vozač mercedesa kojim su se Dodi i Dajana uputili iz hotela Ric u večernji obilazak Pariza, izgubio je kontrolu nad vozilom i u tunelu doveo do saobraćajne nezgode. Dodi el Fajed i Dajanin vozač preminuli su na licu mesta, dok su se za život princeze Dajane lekari borili još nekoliko sati. Na veliku žalost ljudi širom planete, Dajana je preminula. Smrt miljenice ljudi, medija, male dece, bila je planetarna udarna vest. Za Dajanom nije žalilo samo „kraljevstvo nezalazećeg sunca“ (kolokvijalni termin za Ujedinjeno Kraljevstvo i Komonvelt), već i čitava planeta. Tog 31. avgusta plakalo se na svim meridijanima i paralelama.
Veo misterije kojim je obavijen ovaj događaj ne spada ni decenijama nakon što se zbio. Mišljenja su podeljena, a idu čak do ekstrema da optužuju lično kraljicu Elizabetu i dvor za podmetanje nesreće. Zvanični dokumenti povodom ovog događaja navode da je vozač izgubio kontrolu nad automobilom pokušavajući da izbegne paparace koji su Dajanu svuda pratili u stopu.
Bilo kako bilo, već samom svojom pojavom lejdi Dajana je bila upadljivo drugačija od šablona. Čini se kao da je svima bilo jasno da se nije uklapala u kriterijume i standarde koji su važili na britanskom kraljevskom dvoru. Njen širok osmeh, pričljivost, nonšalantno oblačenje, poslovi kojima se bavila, odstupali su od ustaljenih formi na kojima su Vindzori toliko insistirali. Da li je i kome takva kakva je bila princeza Dajana smetala, reći će istorija. A mi možemo samo ono što je još preostalo – da joj se divimo na hrabrosti i lepoti. Princeza Dajana u narodu je bila poznata i kao „princeza srca“ (Princess of Hearts) i čini se da joj tu titulu ne može niko oduzeti.
