Možda danas deluju ekstremno, neprihvatljivo ali u Rusiji i sada neki od ovih standarda i dalje opstaju u vaspitanju. Deca u SSSR-u su uvek i svuda bila prekaljena kako prenosi Deti.mail portal. Novorođenčad u selima u hladnoj zimi nakratko su izvođena na hladno u hodnik, svučena. Deci su čak su i u vrtićima polivali noge hladnom vodom. A ujutru su bosi trčali po rosi, i polivali se vodom kod bunara. A onda nazad u toplo rusko kupatilo – i nema više prehlade!
Dnevni režim
Još jedna osnova za zdravlje dece smatrala se rutinom: ustajati sa prvim petlovima, jesti u određenim satima, ići u krevet čim dođe sumrak. Tako su živeli naši preci, bake i dede su se držali ovog režima, a tako su učili svaku novu generaciju u SSSR-u. Ne jesti između obroka, ne ostajati budan posle ponoći, ne štetiti oči gledajući TV.
Relativna sloboda
Uprkos strogom režimu, deca u selu su leti dobijala gotovo potpunu slobodu. Dete je odrastalo i naučilo da samostalno upravlja svojim slobodnim vremenom. Ono je samo bilo odgovorno za svoje postupke. Plivali su u reci dok se nije pomodrilo, išli kroz šumu dok su imali snage i sa drugarima istraživali okolinu sela. Pomaganje u bašti, plijevljenje baštenske leje ili nasipanje nekoliko redova krompira – fizička aktivnost je obučavala budućeg izdržljivog radnika.
Šišanje na 0
Da bi deca imala gustu kosu, starija generacija u SSSR-u brijali su im glave do četvrte godine — i dečacima i devojčicama. Verovalo se da ovo jača kosu. I zaista, kosa ruskih baka je bila impozantan prizor: mnoge su imale kosu ispod struka, a neke i do poda. Brižljivo su je negovale – na svoj način, seoski – mazanjem čičkovim uljem, pa čak i puterom. Ovo je bila seoska „kozmetika“.
Topla odeća
Dečjom odećom u SSSR-u se bavilo po principu: „Sibirac nije onaj ko se ne smrzava, već onaj ko se toplo oblači. Znali su da je u ruskoj klimi lakše prehladiti se, ali i da će biti potrebno mnogo vremena da se dete leči. Stoga su devojke terali da nose tople čarape hulahopke, dečake da nose vunene kape, a bebi su uvek vezivali maramu. Deca su u šetnji sama regulisala toplotu – ovde bi skinuli rukavice, tamo bi otkopčali dugme. I bezglavo u snežni nanos! Razboleli bi se, prehladili, dobili grip, ali je sve prošlo, po pravilu, brzo, izdržali bi bez antibiotika.
Lečenje biljem
Ako je došlo do prehlade, lečeni su biljem i narodnim lekovima. Zagrevala su se noge u vrućoj vodi ako su mokre; pilo mleko i soda ako je deto imalo kašalj, zagrevalo se dete u kupatilu ako je pothlađeno. Za dugotrajne bolesti korišćene su biljke: neven i kamilica – za grlo; majčina dušica – za kašalj, matičnjak – za anksioznost i nesanicu, grudni čaj – za bronhitis. Bilo je i divno zagrevanje grudi i leđa terpentinom, trljanje alkoholom. Bilo je i inhalacija preko vrućeg krompira, uvek kuvanog u ljusci, ili udisanja biljnih naparavanja. Ovo je bila muka! Dete je pokriveno toplim ćebetom i prinuđeno da udiše vrelu paru. Znoj je tekao u potocima, ali je iz nekog razloga mu postajalo lakše.
Pravilna ishrana
Trudili su se da što bolje hrane decu, a posebno štetnih proizvoda u selu nije bilo, osim karamela u prodavnici. Deca su dobijala sveže mleko, odnosno kravlje mleko, a pečene su palačinke sa prirodnom pavlakom i najsvežijim kajmakom. Krompir je bio iz bašte, krastavci i paradajz isto, bez hemikalija, a jaja od seoskih pilića su bila možda manja, ali samo deset puta ukusnija od kupovnih. Dede i bake u SSSR-u nisu držali nikakve poluproizvode u kući, nisu bili lenji da kuvaju svaki dan, a mnogi sovjetski unuci još pamte ukus tog želea, tog pravog pšeničnog hleba i onih zlatnih palačinki sa hrskavom korom koju je samo baka znala da ispeče!
