Danas, kada police supermarketa i piljara imaju istu ponudu voća, povrća, žitarica i začina i leti i zimi i kad možemo da u svako doba jedemo bilo šta što nam se sviđa, trenutak je da se zapitamo – da li je takav način ishrane i najbolji za nas?
Pitanje da li se treba hraniti u skladu sa godišnjim dobom do druge polovine 20. veka nije se ni postavljalo, jer je većina ljudi mogla da se hrani jedino tako – onim plodovima prirode koji su trenutno dostupni. Sada je situacija drugačija, ali proizvodi koje možemo nabaviti leti i koje možemo nabaviti zimi nisu isti, a i ne deluju isto na naš organizam u različitim vremenskim uslovima…
Na primer, japanski istraživači su otkrili da je sadržaj vitamina C triput veći u spanaću koji je ubran u leto, nego u onom koji je ubran zimi. Povrće iz staklenika, zbog veštačkih uslova gajenja i češćeg prskanja, ne spada u preterano zdrave namirnice. Ako hoćemo da zimi jedemo jagode, sveže krastavce ili svež paradajz, onda ćemo možda sa korisnim materijama koje ove biljke sadrže uneti u organizam i poprilično hemije, koja lako može da poništi moguću korist od konzumiranja ovih proizvoda.
I dijeta prema sezoni
Na Zapadu se preko 50 godina raspravlja o tri klase dijeta: dijete sa puno proteina, dijete sa minimumom masti i dijete sa puno ugljenih hidrata (šećera). Razlike u principima ovih dijeta zaista zbunjuju njihove korisnike. Kako je onda moguće da sve one ipak deluju?
Po dr Džonu Dulardu, autoru hit knjige “Ishrana prema tri godišnja doba”, odgovor je zapanjujuće jednostavan a pruža ga upravo princip ishrane prema godišnjem dobu. Svaka od ovih dijeta je potpuno delotvorna samo tokom četiri meseca godišnje. Ako hoćete da se hranite prirodno, a pri tom i održite liniju, u proleće ćete se orijentisati na ishranu sa veoma malo masti, u leto na ishranu sa puno ugljenih hidrata (šećera iz voća i povrća), a u jesen/zimu na ishranu sa puno proteina (masti).
Ispravno je – ono što nam se jede
Ishrana u skladu sa tri godišnja doba usklađuje našu želju za hranom sa namirnicama koje nam sama priroda obezbeđuje u dato doba godine. Pod uslovom da nam apetit nije na neki nenormalan način poremećen, po pravilu nam se u zimu jedu supe, orašasto i jezgrasto voće, žitarice kao što je heljda i druge namirnice sa puno masti i proteina, kao što su meso i riba. U proleće, opet, imamo želju da jedemo salate, bobičasto voće i lisnato povrće – što je prirodna ishrana koja odgovara dijeti sa malo masti. A u leto, kada su dani dugi i vrući, potrebne su nam namirnice koje hlade kao što su voće i povrće (šećer u principu hladi organizam!), koje su u to doba prirodno dostupna osnova za ishranu koja odgovara dijeti sa puno ugljenih hidrata (šećera)
Pitaćete se – šta je sa četvrtim godišnjim dobom? Zapravo, postoje samo tri sezone za žetvu i ubiranje plodova – proleće, leto i jesen. Jesenje namirnice se tipično jedu i zimi, pa otuda imamo ishranu ne prema tri godišnja doba, već prema tri perioda žetve i ubiranja plodova, što je u najvećoj mogućoj meri logično, prirodno i normalno.
Kratki praktični vodič
U proleće, usredsredite se na nežno, lisnato povrće koje predstavlja sveže novo rastinje u to godišnje doba. Zelenilo koje se pojavljuje u proleće treba da bude predstavljeno i zelenilom u vašem tanjiru, uključujući blitvu, spanać, zelenu salatu, svež peršun, bosiljak…
U leto, držite se lakih namirnica koje rashlađuju, po preporukama kineske medicine. Tu spadaju jagode, jabuke, kruške i šljive; povrće poput letnje dinje, brokolija, karfiola i kukuruza, i začina kao što su menta i cilantro.
U jesen, okrenite se jesenjim biljkama koje više greju, uključujući šargarepu, krompir, beli i crni luk. Takođe koristite i začine koji zagrevaju – đumbir, ljute papričice i senf.
Zapamtite princip da one biljke kojima je potrebno duže da izrastu u celini više greju nego one koje rastu brže. Zato u zimu takođe koristite više korenasto povrće, kao što su šargarepa, krompir, crni i beli luk, a takođe i kukuruz. Heljda je odlična za zimu, kaša od heljde je tradicionalni doručak u hladnim zemljama kao što je Rusija.
Sve namirnice životinjskog porekla, uključujući i meso i jaja, spadaju u grupu namirnica koje greju. Vegetarijanci, ili oni koji poste, umesto ovoga mogu da koriste visokoproteinske prerađevine od soje – tofu i tempeh, kao i izuzetno energetski snažan proizvod od pšeničnih belančevina, tzv. sejtan.
Preuzeto: Zdravahrana.com
