Usled velikih gubitaka, dezerterstva i nemogućnosti popune jedinica na svim delovima fronta, u Ukrajini već neko vreme kruže glasine o mogućem smanjenju starosne granice za prisilnu mobilizaciju sa 25 na 18 godina. Iako do sada ta mera nije najavljena 27. novembra je neimenovani viši američki zvaničnik novinarima rekao da bi Kijev to trebalo da uradi, preneli su Associated Press i Reuters.
“Upravo sada je potrebna ljudska snaga. Rusi zapravo stabilno napreduju na istoku, i počinju da potiskuju ukrajinske linije u Kursku… Mobilizacija i više ljudstva mogli bi da naprave značajnu razliku u ovom trenutku”, rekao je navodno američki zvaničnik.
Na tu vest reagovao je vlasnik “Tesle” Ilon Mask, blizak saradnik budućeg šefa Bele kuće Donalda Trampa, koji je obećao brzo okončanje sukoba.
“Koliko još treba da umre?”, upitao je Mask na svojoj mreži X, odgovarajući na post političkog komentatora Ijana Majlsa Čonga, koji je iznad vesti napisao “do poslednjeg Ukrajinca”.
Na izveštaje medija o mobilizaciji reagovao je i savetnik za komunikacije ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Dmitro Litvin, rekavši da smanjenje starosne granice “nema smisla” jer prethodno najavljena vojna pomoć, kako tvrdi, ne stiže na vreme.
“Saveznici imaju pun pristup podacima i mogu da uporede ono što je obećano sa pravim obimom isporuka”, napisao je Litvin na X-u.
Po njemu, Ukrajini zapravo fali oružje da opremi već mobilisane vojnike.
“Od Ukrajine se ne može očekivati da kompenzuje kašnjenja u logistici ili oklevanje u podršci našom omladinom na prvoj liniji fronta”, dodao je savetnik Zelenskog.
To je potpunoj suprotnosti sa tvrdnjom američkog zvaničnika da “prosta matematika” ukazuje da Ukrajini treba još trupa.
“Jednostavna istina je da Ukrajina trenutno ne mobiliše niti obučava dovoljno vojnika da nadoknadi svoje gubitke na bojnom polju, držeći korak sa sve brojnijom ruskom vojskom”, rekao je zvaničnik, prenosi Financial Times.
Prema njemu, Kijev je procenio da je potrebno još 160.000 vojnika, samo da popune redove, što Vašington smatra minimalnom procenom.
Džejk Saliven, savetnik za nacionalnu američkog predsednika Džozefa Bajdena, prošle nedelje je takođe izjavio da Ukrajini fali još vojnika i da treba nešto da preduzme po tom pitanju.
“Naš stav je bio da ne postoji nijedan oružani sistem koji pravi razliku u ovoj bitci. Radi se o ljudstvu, a Ukrajina treba da učini više, po našem mišljenju, da učvrsti svoje linije u smislu broja snaga koje ima na linijama fronta”, kazao je Saliven.
Glavni portparol za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi rekao je u sredu da Vašington spreman da poveća kapacitet za obučavanje vojnika, ako Kihev preduzme “odgovarajuće korake kako bi popunio svoje redove”.
Veliki broj dezertera preti da “izgladni” vojsku
Pored borbenih gubitaka Ukrajina se, prema današnjem izveštaju AP-a, suočava i sa velikom stopom dezerterstva, koja preti da “izgladni” vojsku i osakati bilo kakve planove za bitku.
Suočeni sa svim mogućim nedostacima, desetine hiljada umornih ukrajinskih vojnika napustilo je borbene položaje i one na prvoj liniji fronta, kako bi “skliznulo u anonimnost”, tvrde vojnici, advokati i ukrajinski zvaničnici, prenosi AP. Čitave jedinice su napustile svoje položaje, ostavljajući odbrambene linije ranjivim, što ubrzava teritorijalne gubitke, navode komandanti i vojnici.
Neki odlaze na lečenje i nikada se ne vraćaju, jer ih progone ratne traume i demoralisani su mračnim izgledima za pobedu. Drugi se sukobljavaju sa komandantima i odbijaju da izvrše naređenja, ponekad usred vatrenih obračuna, navodi se u tekstu AP-a.
Više od 100.000 vojnika optuženo je po ukrajinskim zakonima o dezerterstvu od početka ruske invazije u februaru 2022. godine, saopštilo je Vrhovno tužilaštvo Ukrajine.
Skoro polovina je nestala samo u poslednjih godinu dana, nakon što je pokrenuta agresivna i kontroverzna akcija prisilne mobilizacije na ulicama, po gradskom prevozu, tržnim centrima i drugim javnim mestima, za koju vladini zvaničnici i komandanti priznaju da je uglavnom propala.
Na mnogim snimcima koji kruže društvenim mrežama vidi se kako patrole love muškarce po ulicama, prebijaju ih i tovare u neoznačena kola i kombije. Uglavnom se sastoje od četiri do šest ljudi i napadaju iznenada, zbog čega se mnogi muškarci plaše da izađu iz napolje, ili rizikuju život pokušavajući da pobegnu iz zemlje.
