Probiotici smanjuju preosetljivost na hranu

Kada su organi za varenje u dobrom stanju, manje je verovatno da nastane preosetljivost na hranu i da se razviju neke druge bolesti. Istraživanja pokazuju da probiotici mogu da pomognu organima za varenje da se netolerancija na hranu i neke alergije smanje i nestanu.

Dr Nataša Kempbel-Mekbrajd je svojevremeni razvila ishranu po sistemu GAPS (creva i psihološki sindromi) za svog sina, kojem je dijagnostikovan autizam. Tokom višegodišnjih istraživanja, utvrdila je da je promena u ishrani, koja se sastoji od izbegavanja određenih namirnica (kao što su skrob, žitarice i većina šećera) dok se creva oporavljaju ishranom bogatom proteinima i supom od kostiju, u kombinaciji sa probioticima, donela dramatičan oporavak kod njenih pacijenata. Poremećaji ponašanja, šizofrenija, sindrom hiperaktivnosti, depresija i autizam, pa čak i multipla skleroza – dobro su reagovali na dijetu GAPS.
Jedan interesantan aspekt ovog istraživanja je da simptomi često nestaju kada se creva ispravno nasele probioticima. Nekoliko kasnijih proučavanja je otkrilo da ti korisni mikroorganizmi ne samo da jačaju imuni sistem, nego i smanjuj upale povezane sa alergijskim reakcijama.
Jedno takvo istraživanje sprovedeno je u Finskoj, gde su otkrili da probiotici mogu da spreče tzv. sindrom propustljivih creva, a to smanjuje apsorpciju antigena koji izazivaju alergije u digestivnom traktu. Deci koja su ispoljavala alergiju na kravlje mleko, praćenu atopičnim ekcemom, data je formula sa ili bez dodatka probiotika  Lactobacillus rhamnosus GG. Istraživači su izmerili crevnu upalu pre i posle te izmene u ishrani. Na kraju jednomesečnog eksperimenta kod dece koja su dobijala probiotike došlo je do značajnog poboljšanja, što je istraživače navelo da zaključe: “Ovi rezultati ukazuju da probiotičke bakterije mogu da podstaknu stvaranje mehanizama endogene barijere kod pacijenats sa atopijskim detmatitisom i alergijama na hranu, a ublažavajući upalu u crevima, mogu da posluže kao korisno sredstvo za lečenje alergija na hranu”.
Slično ovome, istraživanje objavljeno u časopisu The Journal of Nutrition našlo je pozitivnu korelaciju između uzimanja probiotika i smanjene reakcije na alergije:
 “Od 10 do 20 godina, deca koja su lečena od ešerihije koli su pokazivala znatno manje alergija na hranu nego ispitanici u kontrolnoj grupi. U jednom nedavnom proučavanju, proučena je efikasnost Lactobacilus rhamnosus na decu koja su imala rizik od infekcija. Deca čije su majke alergične imale su oko 50% rizika da razviju alergiju… U kontrolnoj grupi (koja je dobijala placebo), nakon 4 godine, 46% dece je razvilo atopijski ekcem, dok je u grupi koja je uzimala probiotike taj procenat bio 26%” – dakle, dvostruko manji.

Štite i leče
Nemaju samo deca koristi od probiotika: i odrasli mogu da poprave stanje organa za varenje i smanje osetljivost na hranu. Konzumiranje nepasterizovanih, fermentisanih namirnica, kao što su kiseli kupus, kvas, miso, probiotički jogurt i kefir su sjajan način da se započne sa time. Trebalo bi za početak koristiti organske, fermentisane mlečne proizvode bez dodatka šećere ili zgušnjivača. A postoje i probiotici u kapsulama, koji se takođe mogu bez ikakvih štetnih efekata koristiti u periodima kada želimo da popravimo stanje svojih organa za varenje.

Preuzeto: Zdravahrana.com

Be the first to comment

Leave a Reply