Kroz istoriju su osobe sa invaliditetom posmatrane kao manje vredne, niskoproduktivne, objekat tuđe brige i milostinje, na teretu društvu. Pristupi invalidnosti i odnos društva prema invalidnosti menjali su se tokom vremena i ovaj fenomen bio je, u istorijskom smislu, uočen veoma rano.
Prilikom zaposlenja, ove osobe treba da imaju pravo kao i svi drugi radnici, bez obzira na njihove poteškoće, ali naravno kod određenih vrsta poslova za koji su oni sposobni i stručni. Naime, konkurs je raspisan na teritoriji opštine Kula, navedeno je da se mogu oglasiti lica sa invaliditetom, naravno, stručni za tu vrstu posla. Osoba koja je invalid, koristi invalidska kolici, oglasila se na objavljen konkurs, ispunjavajući sve uslove. Posle kratkog razgovora, ona je odbijena za isti posao, pod izgovorom da oni kao firma, nemaju pristup ulazu koji njoj treba, kao i lift pomoću kojeg bi mogla da ode do svoje kancelarije. Tu je problem u startu vidljiv, u konkursu navode jedno, a posle toga te osobe diskiminišu i odbacuju od samog društva.
Da bih se smanjila diskriminacija osoba sa invaliditetom, promene moraju da kreću od samog društva i pojedinaca. Da bi one bile vidljive, firme, razne obrazovne i pravne ustanove, kafići i dr, treba da imaju pristupačnije ulaze, nameštaj, opremu ili jednostavno želju za prilagođavanjem osobama sa invaliditetom.
Projekat podržan od strane gradske uprave Kula
