Ne možemo da poreknemo da je tehnologija poboljšala mnoge aspekte naših života. Samo jedan klik nas deli od beskonačnog pristupa informacijama, zabavi, lekarima, terapeutima i još mnogim drugim stvarima. Međutim, taj beskonačan pristup je upravo to – beskonačan. A sve ovo može dovede do digitalnog stresa – novog termina za ne tako nov problem sa kojim se suočavaju mnogi ljudi.
„Digitalni stres obuhvata osećanja stresa, anksioznosti i preopterećenosti koja mogu nastati zbog činjenice da se sve češće oslanjamo na digitalne tehnologije“, kaže za MBG Health dr Lisa Stroman, klinički psiholog.
Zašto je teško izbeći digitalni stres?
Previše informacija
Sa stalnim protokom informacija i notifikacija koje dobijamo preko raznoraznih digitalnih platformi i servisa, veoma je teško ostati van toka dešavanja. Ovo nas vodi do digitalnog multitaskinga. To je, na primer, kada odgovarate na mejl dok istovremeno skrolujete na društvenim mrežama ili kucate poruke na telefonu.
FOMO (fear of missing out) odnosno strah od propuštanja
Na Instagram feedu nažalost ne postoji dugme za pauzu. Društvene mreže posebno mogu da stvore osećaj pritiska da morate da budete u toku sa najnovijim vestima i dešavanjima.
Odvajanje od sadašnjeg trenutka
Svi smo mi svesni da je nezdravo provoditi previše vremena na društvenim mrežama, ali feed kao da kroz šarenilo sadržaja prosto zove da budemo uvek online. Ovo samo po sebi može da dovede do stresa jer niste u mogućnosti da se prebacite na offline mode i postanete svesni i prisutni u sadašnjem trenutku.
Kako se nositi sa digitalnim stresom?
Čak i ako ste svesni da zavisnost od tehnologije utiče na vaše mentalno zdravlje, skoro je nemoguće potpuno izbeći digitalni stres. Ali je moguće upravljati njime, evo i kako:
Postavite granice i pravite pauze
„Odredite određeno vreme tokom dana kada nećete koristiti digitalne uređaje. Na primer tokom obroka i pre spavanja.
Bez obzira na to da li se radi o poslu ili zadovoljstvu, možete se voditi pravilom 20-20. Posle svakih 20 minuta gledanja u ekran napravite pauzu od 20 sekundi i gledajte u neki udaljeni predmet da biste smanjili naprezanje očiju. Možete i da praktikujete pravilo 50-10, to jest da posle 50 minuta ispred ekrana napravite 10-minutnu pauzu da se prošetate i istegnete.
Prilagodite notifikacije
Stručnjaci predlažu da uključite samo ona obaveštenja iz aplikacija koja su vam neophodna. Ovo može pomoći u stvaranju svesnijeg odnosa sa tehnologijom.
Briga o sebi treba da bude prioritet. Vežbanje, mindfulness, meditacija, spavanje i egovanje veza van onlajn sveta poboljšaće bolje vaše opšte zdravlje i smanjiti nivo stresa.
Vežbajte mindfulness
Izbegavajte multitasking ili bezumno skrolovanje. Umesto toga fokusirajte se na ono što radite i završavajte zadatke jedan po jedan. To vam može pomoći da lakše prepoznate znakove digitalnog stresa i napravite pauzu kada počnete da se osećate preopterećeno.
Koristite filtere za plavo svetlo
Plavo svetlo koje emituju ekrani može poremetiti obrasce spavanja i izazvati naprezanje očiju. Koristite filtere ili naočare koje blokiraju plavo svetlo da biste smanjili štetni uticaj.
