Osoba sa invaliditetom predstavlja lice sa trajnim posledicama, koji se tiču njenog telesnog, senzornog, mentalnog ili društvenog oštećenja. Ove vrste posledica se u većini slučajeva ne mogu potpuno otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom. Najčešće posledice sa kojima se susreću ove osobe, tiču se socijalne, fizičke i mentalne prirode.
Osoba sa invaliditetom mora biti osoba sa svim pravima, razlika je samo u nemogućnosti obavljanja nekih prostornih, socijalnih ili ekonomskih barijera koje ne može savladati, na način kao i ostale osobe.
Invalidnost je sporan koncept koji ima različita značenja u različitim zajednicama. Osobe sa invaliditetom čine oko 15% svetske populacije, odnosno preko 800 miliona osoba. Deca sa invaliditetom se svakodnevno suočavaju sa socijalnim i fizičkim barijerama.
Portal 025.rs istražio je probleme koje se tiču diskriminacije osoba sa invaliditetom na teritorije pokrajine Vojvodine. Prema raznim anketama i razgovorima sa našim sagovornicama, moramo biti svesni ozbiljnosti ovog problema. U jednoj školi se dogodio jedan od ovih problema, počeo je sa diskriminacijom, a završio sa vršnjačkim nasiljem. Naime, jedan od učenika ima poteškoća sa hodom od malena, to je jedna vrsta urođene invalidnosti, doživljala diskriminaciju od svojih vršnjaka. Poteškoće su vezane za njegov otežan hod, pa samim tim je invalidnost primetna na prvi pogled. Problemi su se dešavali prilikom školskih odmora, na putu do kuće ili škole. Vršnjaci su tog dečaka odbacivali, ignorisali, a kasnije je usledilo ismevanje i pogrbne reči, kao “šepavko”, “smotanko”, “puž” i slično. Dečak je bio sposoban da hoda, samo je to bilo malo otežano, ali pomoć mu nije trebala. On je bio veoma inteligentan, jedan od najboljih đaka u svom razredu, omiljen među profesorima. Deca ga nisu doživljavala na taj način, nego sasvim suprotno. Dečak, u ovom slučaju žrtva, veoma emocionalno doživljava ovaj vid verbalnog nasilja. Nakon toga, problem je primetila učiteljica. Problem je rešen, organizovanjem raznih radionica i svakodnevnoj priči o ovoj vrsti problema. Škola i učenici su anonimni činioci ovog projekta.
Upoznati smo sa tim stavom da naš Ustav zabranjuje svaki vid diskriminacije na osnovu rasne, verske, nacionalne ili druge pripadnosti, pa i na osnovu invaliditeta. Diskriminacija znači dovođenje jednog lica po bilo kom, od navedenih osnova, u neravnopravan položaj u odnosu na druga lica.
Ovi ljudi su veoma intelektualno sposobni i spremni na svaki vid saradnje, takođe se ne boje samog rada i napredovanja. Imaju velike želje za učestvovanjem u samom društvu, kao i veliku želju za samim prihvatanjem. Rešenje ove vrste problema predstavlja više uključivanja u zajednički rad s njima, obilaske raznih udruženja ili organizacije osoba sa invaliditetom.
Projekat je podržan od strane pokrajine Vojvodine
