Da li voće i povrće koje jedemo u sebi ima više ostataka pesticida od onoga što je dozvoljeno pitanje je koje se provlači godinama, a vrste voća u kojima bi se pesticidi najlakše mogli naći su jagode, breskve i jabuke, dok je kod povrća najrizičnija zelena salata.
Prof. dr Milan Stević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, potvrđuje da jagoda sasvim sigurno spada u najrizičnije vrste.
– Kod jagode je vrlo kratak agrotehnički rok od cvetanja do berbe, a ona je naročito u fazi zrelosti izložena patogenima i štetočinama, kao i truleži. Vi morate da ih tretirate pred berbu – objašnjava Stević.
On dodaje da je jagoda svakako voće koje se često tretira, zbog toga što je osetljiva.
Pofesor Stević kaže da je i breskva voće kod kojeg se relativno često nalazi povećana koncentracija pesticida.
– Breskva se dosta tretira. Probleme prave insekticidi, koji se koriste blizu berbe, i fungicidi. Kod breskve je stanje nešto povoljnije u odnosu na jagodu – kaže Stević.
– Oni tretiraju jabuku od 22 do 24 puta, a kod nas se tretira i do sedam puta manje – kaže Stević.
Međutim, kako objašnjava Stević, to ne znači da u njoj ima najviše ostataka pesticida.
– Jabuka ima daleko duži vegetacioni period od jagoda, a nema tretiranja na tri nedelje do berbe i najveći deo tretiranja obavi se već do maja – dodaje naš sagovornik.
Kod povrća, najrizičnija vrsta u kojoj bi se mogli naći ostaci pesticida je zelena salata, i to zato što se prska neposredno pre berbe.
– Zelena salata svakako spada u rizičnu grupu zbog kratkog vegetacionog perioda. Za četrdesetak dana kod salate se primeni veći broj tretiranja, što znači da manje vremena prolazi od tretiranja do berbe – napominje Stević.
Naš sagovornik kaže da ukupan broj tretiranja voća i povrća ne određuje i štetne rizike, već da su važniji vegetacioni period i stručnost primene pesticida. Kako kaže, ukoliko se pesticidi primenjuju stručno, neće biti problema ni sa jagodama
Nenad Papović iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije kaže za „Blic“ da su upravo počeli da rade istraživanje o kvalitetu životnih namirnica i pozvali građane da im pomognu.
– Građani treba da nam kažu šta je sve to na šta sumnjaju. Sada kada imamo Savet za procenu rizika, moramo mnogo ozbiljnije da se posvetimo pitanjima namirnica. Na tom polju dugo se nije radilo ništa. Sumnjivo je i uzorkovanje voća i povrća na granici. Odnese se jedna gajbica i da se papir. Pitanje je i na koje se parametre ispituje, da li su oni zastareli – kaže Papović.
Međutim, otklanjanje pesticida nije toliko teško. Stručnjaci preporučuju da se voće i povrće pod mlazom vode pere najkraće 30 sekundi. Kuvanje je, takođe, jedan od načina, kao i pranje plodova u rastvoru vode i sode bikarbone.
Nenad Milojević, načelnik Fitosanitarne inspekcije, izjavio je pre nekoliko dana da je ta inspekcija prošle godine uzela oko 3.000 uzoraka voća i povrća koje se uvozilo u Srbiju. Kako je rekao, samo 10 uzoraka nije bilo odgovarajuće, što je manje od jedan odsto.
