Globalno zagrevanje neće uticati samo na zajednice koje žive u blizini obala mora, koje je u porastu zbog topljenja leda na polovima.
Ujedinjene nacije objavile su ovog ponedeljka dramatičan izveštaj u kom je predstavljena mračna budućnost koja očekuje planetu zbog klimatskih promena koje već utiču na ljude i ekosisteme skoro u svakom kutku Zemlje.
Zastrašujuća procena koju je izradio globalni konzorcijum od 270 naučnika u okviru Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC) Ujedinjenih nacija sveobuhvatna je analiza o tome kako ekstremni vremenski događaji, porast nivoa mora i drugi efekti globalnog zagrevanja prete zajednicama i prirodnom okruženju. Ona obuhvata i buduće posledice koje bi mogle da budu posebno razorne ako svet ne bude reagovao na vreme kako bi smanjio emisije gasova staklene bašte.
Generalni sekretar UN Antonio Guteres nazvao je izveštaj koji ima više od 3.600 stranica „atlasom ljudske patnje” i „optužnicom protiv neuspešnog vođstva u oblasti klime”.
– Znam da su ljudi svuda uznemireni i ljuti. I ja sam. Vreme je da bes pretvorimo u klimatsku akciju – napisao je on na Tviteru u ponedeljak.
U nastavku izdvajamo sedam ključnih zaključaka iz najnovijeg izveštaja IPCC-a.
Posledice klimatskih promena ispoljavaju se brže nego što ljudi i ekosistemi mogu da se prilagode
U proceni se upozorava da je globalno zagrevanje već izazvalo neke nepovratne promene, „pošto prirodni i ljudski sistemi nemaju više sposobnost da im se prilagode” brzinom kojom se one ispoljavaju.
Očekuje se da će ekstremni događaji kao što su suše, toplotni talasi i poplave biti učestaliji u svetu koji se zagreva i da će postati široko rasprostranjena i sveprisutna pretnja za ljude, infrastrukturu i životnu sredinu širom sveta.
– Jedan od najupečatljivijih zaključaka u našem izveštaju jeste da vidimo da su negativni uticaji mnogo rasprostranjeniji i mnogo negativniji nego što se očekivalo – rekla je Kamil Parmezan, vanredna profesorka geoloških nauka na Univerzitetu Teksasa u Ostinu, jedan od autora izveštaja IPCC.
U nekim slučajevima globalno zagrevanje je već dovelo do nepovratnih promena menjajući stabilnost kopnenih i morskih ekosistema i dovodeći vrste do izumiranja. Čak i u najboljem slučaju, u kojem je zagrevanje ograničeno na 1,5 stepeni celzijusa, do 14 odsto vrsta će se verovatno suočiti sa „veoma visokim rizikom od izumiranja“, navodi se u izveštaju.
Problem dostupnosti hrane
Zbog ekstremnih događaja, kao što su suše i poplave, milioni ljudi širom sveta već svakodnevno strahuju da neće imati hrane i vode, posebno u Africi, Aziji, Centralnoj Americi, Južnoj Americi, na Arktiku i u malim ostrvskim državama, navodi se u izveštaju.
Klimatske promene takođe utiču na funkcionisanje ribolova i zdravlje zemljišta i useva, što sve preti da destabilizuje zalihe hrane u budućnosti.
– Sve u svemu, cela slika govori o negativnom uticaju klimatskih promena na prehrambene sisteme. Niko nije pošteđen uticaja klimatskih promena – rekla je Rejčel Bezner Ker, profesorka globalnog razvoja na Univerzitetu Kornel i jedan od autora izveštaja.
Globalno zagrevanje predstavlja veliki rizik po zdravlje ljudi
Klimatske promene već uzrokuju smrt i patnju širom sveta, navodi se u izveštaju. Milijarde ljudi je ugroženo zbog jakih toplotnih talasa i drugih ekstremnih vremenskih prilika, kao i zbog nestašice hrane i vode.
Sve veći broj istraživanja utvrdio je da je povećan rizik od bolesti pluća i srca kod ljudi izloženih dimu od požara. Povećane temperature i učestale padavine takođe bi mogle da izlože zajednice denga groznici i drugim bolestima koje prenose komarci, jer insekti proširuju svoj domet, navodi se u izveštaju.
Izveštaj IPCC prvi put je povezao klimatske promene sa problemima mentalnog zdravlja, analizirajući načine na koje ekstremni vremenski događaji i druge pretnje povezane sa klimom mogu imati uticaja na živote ljudi i sredstva za život čiji nedostatak može uticati na mentalno blagostanje.
Kristi Ebi, profesor globalnog zdravlja na Univerzitetu u Vašingtonu i jedan od autora izveštaja, rekla je da je potrebno više sredstava za stvaranje otpornijih zajednica i infrastrukture zdravstvene zaštite širom sveta.
– Ljudi trenutno pate i umiru zbog klimatskih promena, a mi ne vidimo da se ulaže trud kako bi se sprečila budućnost u još toplijem svetu ili da budemo spremni za nju – rekla je ona.
Siromašne zajednice su najugroženije
U izveštaju se ističe da su, iako niko nije imun na efekte klimatskih promena, najteže pogođeni ljudi i mesta koji su najmanje sposobni da se nose sa njima. Siromašnije zemlje koje su najmanje doprinele klimatskim promenama izazvanim ljudskim faktorom neproporcionalno su pogođene globalnim zagrevanjem, pri čemu stanovništvo sa nižim prihodima, autohtone zajednice, žene i deca snose najveći teret.
Klimatske promene takođe pogoršavaju društvene nejednakosti unutar zemalja i očekuje se da će proširiti jaz između bogatih i siromašnih nacija.
Najugroženiji regioni sveta uključuju podsaharsku Afriku, Centralnu Ameriku, Južnu Ameriku i delove Azije, prema proceni IPCC. Stanovnici pacifičkih ostrva i drugih malih ostrvskih država takođe se suočavaju sa značajnim rizicima zbog ekstremnih vremenskih uslova i porasta nivoa mora.
Postoje granice prilagođavanja
U izveštaju je naglašeno da se društva mogu prilagoditi promenljivoj klimi, ali da će izgradnja otporne infrastrukture i jačanje zajednica zahtevati značajna ulaganja.
Gradovi posebno mogu biti predvodnici u prilagođavanju finansiranjem infrastrukture za obnovljive izvore energije, održivih transportnih sistema i ekološkijih alternativa stanovanja, navodi se u proceni.
Naučnici su, međutim, upozorili da neke zajednice „ne rade na prilagođavanju” ili donose mere koje više štete nego koriste. Neki od tih pogrešnih napora na adaptaciji uključuju izgradnju morskih zidova kako bi se nastavilo sa razvojem niskih obala ili ulaganje u kratkoročne, reaktivne načine za suočavanje sa ekstremnim vremenskim pojavama, umesto da se zauzme proaktivni pristup.
Vreme ističe
Izveštaj je otkrio, iako su određene klimatske promene već nepovratne, da se različite pretnje od globalnog zagrevanje i njihova ozbiljnost povećavaju s minimalnim povećanjem temperature. Zato je od najveće važnosti, prema mišljenju naučnika, drastično smanjenje emisije gasova staklene bašte kako bi se usporio tempo klimatskih promena.
Bez hitne akcije posledice po ljudsko blagostanje i zdravlje planete biće strašne, rekao je Hans-Oto Pertner, klimatolog i kopredsedavajući Radne grupe II IPCC-a, koja je sačinila izveštaj.
Svakim daljem odlaganjem usklađene globalne akcije propustićemo nakratko otvoreni prozor koji se munjevito zatvara, a koji moramo iskoristiti kako bismo obezbedili budućnost za život – rekao je on.
Situacija nije potpuno beznadežna
Prema najnovijoj proceni IPCC-a, budućnost sveta nije svetla, ali nisu izgubljene sve nade. Pored adaptacija o kojima se govori u ovoj analizi, IPCC će u aprilu objaviti svoj izveštaj Radne grupe III o mogućim načinima za ublažavanje klimatskih promena.
– Mislim da je najvažnije to što još možemo da uradimo nešto po tom pitanju – rekla je Stefani Ro, vodeći globalni naučnik za klimu i energiju u Svetskom fondu za divlje životinje.
Roova, koja nije bila uključena u izveštaj Radne grupe II, rekla je da vlade treba da učine sve što mogu da ograniče zagrevanje na 1,5 stepeni celzijusa i da poštuju godišnje ciljeve za smanjenje emisija.
– Zaista je važno da se fokusiramo na nagradu. Moramo da se usredsredimo na ono što možemo da uradimo da smanjimo ove uticaje i da se pobrinemo da ne protraćimo ovu priliku – zaključila je ona.
Preuzeto: 24sedam
Foto: Profimedia
