Uz igru i pažnju brzo i lako učimo govor.
U prvoj godini potrebno je da roditelji detetu pevaju, govore, dete ne razume, ali sluša i usmerava pažnju na zvuk govora.
Kod neke dece se prve reči javljaju sa 9 meseci, a kod neke sa 15-16 meseci. Da li u tom slučaju ima razloga za paniku? Ako su trudnoća i porođaj prošli uredno , ne paničite, a ako je trudnoća i porođaj praćen riziko faktorima posavetujte se sa stručnjakom.
Dete je progovorilo onog momenta kada prvi put svesno upotrebi reč koja ima značenje. Potrebno je da detetu pružimo govorni model. U periodu druge godine dete svakodnevno usvaja i izgovara nove reči i počinje da ih kombinuje u rečenicu ( Daj vode, daj am-am, papa,…). Do treće godine usvaja se baza maternjeg jezika, a od treće do pete širi se rečnik, rečenica, a i gramatičke strukture su složenije. Tako je i najoptimalnije vreme za razvoj govora i jezika od rodjenja do treće godine.
Roditelji svakodnevno prate svoje dete i njegov razvoj. Potrebno je da se i informišu o govorno jezičkom razvoju.
U periodu do prve godine važno je pratiti da li dete započinje komunikaciju, kako se igra, kako poziva na igru, da li ostvaruje kontak oči u oči.? Da li pokušava imitirati pokrete i govor? Određeni broj dece do druge godine govori vrlo malo, nekoliko reči. Razvoj je uredan ako dete razume mnogo više, nego što govori, npr. “Zatvori vrata”. “Donesi mi loptu,…” itd. U početku razumevanje govora je bolje od njegove ekspresije govora.
Kada se govor vrlo oskudno pojavljuje do treće godine života i pored dobrog razumevanja, treba se posavetovati s logopedom, psihologom i neurologom o razvoju. Ponekad će okolina reći da ne brinete, da je vaše dete samo lenjo za govor. Ali uvek je u pozadini neki razlog.
Roditelj razume šta dete želi, dete pokaže, uzme roditelja za ruku i odvede do predmeta koji želi, ili govori tepajući. Dete treba podsticati na ponavljane, govor se uči ponavljanjem. Isto tako ne insistiramo na pravilnom govoru kada dete još nije spremno, nego samo njegov govor ponovimo pravilno.
Roditelji, ali i pedijatri rano mogu da primete da li se razvoj govora odvija kako treba. Naš način života i komuniciranja danas je bitno promenjen i to se odražava i na probleme jezika.
Komunikativne sposobnosti deteta do 3.godine života:
KOMUNIKATIVNE SPOSOBNOSTI DETETA DO 3. GODINE ŽIVOTA
3 – 5 meseci
- reaguje na iznenadne šumove
- obraća pažnju na govor
- osmišljeno se osmehuje
6 – 8 meseci
- glasno se smeje
- lokalizuje izvor zvuka
- okrecć se prema osobi koja govori
- guče nekoliko glasova
9 – 11 meseci
- razume zabrane
- razume i odaziva se na svoje ime
- sluša i imitira zvuke
12 -17 meseci
- razume jednostavna pitanja
- pokazuje svoj nos, usta, oko i kosu
- vokalizuje i prepoznaje predmete
- upotrebljava frazu od 2 reči
18 -23 meseci
- reaguje na pitanje „pokaži mi psa“,“pokaži mi kapu“….
- prati jednostavna upustva
- imenuje poznate predmete lutku,loptu,auto…
- izgovara jednostavne fraze
- odgovara na pitanje kako maca mauče,kako laje pas?
2-3 godine
- može da kaže zašto se i kako određeni predmet koristi
- može da broji do tri
- imenuje pokazane predmete
- upotrebljava zamenice,priloge i predloge
- ima oko 500-1000 reči
Bitno je kvalitetno vreme koje roditelji provedu sa detetom. Veoma je važan razgovor, koji roditelji treba da podstiču, koristeći jednostavne reči i kraće rečenice – mirnim glasom, bez tepanja. Učite dete onomatopeji i definisanju pojmova iz okruženja, sa što manje pasivnog sedenja pred televizorom, a o kompjuteru u uzrastu do tri godine da i ne govorimo.
Ukoliko vam se učini da nešto nije u redu, ne čekajte, bolje idite kod logopeda na pregled, procenu i po savet.
Preuzeto: Mojpedijatar.co.rs