Tim akademaca Mašinskog fakulteta jedini je srpski predstavnik na svetskim studentskim takmičenjima u oblasti vazduhoplovstva.
Mnogo vremena, energije, znanja i napora se ulaže u trenutak da mašina poleti, ali naša ekipa ne odustaje ni u najtežim situacijama.
Nekoliko studenata sa Katedre za vazduhoplovstvo Mašinskog fakulteta u Beogradu za godinu i po dana uspelo je da okupi tim entuzijasta, učestvuje u dva projekta i napravi raketu Aurora i dve bespilotne letelice Raven i to sa mnogo manje novca od kolega iz bogatijih delova sveta.
Pred njima je sada još kompleksniji izazov VTOL letelica koja koristi prednost vertikalnog poletanja i sleta kao helikopter, a zatim prelazi u horizontalni let. Recept za uspeh je, kažu, u mnogobrojnim satima učenja, rada, truda i bezrezervnoj posvećenosti cilju koji imaju. Projekat Beoavia zbližio ih je toliko da funkcionišu kao porodica.
Ekipa Beoavie, pred takmičenja, dane i noći provodi na fakultetuFoto: Beoavia
Ceo tim diše, razmišlja i radi po principu: Svi za jednog, jedan za sve.
– Beoavia je osnovana u aprilu 2018, u sklopu udruženja “Studentska tehnička takmičenja”. Početna ideja je bila da studenti steknu praktično znanje i iskustvo iz oblasti koje izučavaju u teoriji na fakultetu. Bavimo se projektovanjem, konstruisanjem i proizvodnjom bespilotnih letelica radi učešća na svetskim takmičenjima, objašnjava koordinator tima “Beoavia” Mladen Kličković.
Njihova želja je da u izradu projekata angažuju što veći broj akademaca i tako ih spreme za realan svet i ono što ih očekuje posle završenih studija.
Lazar Popović, Slađana Matić i Mladen KličkovićFoto: Beoavia
Oni su jedina studentska ekipa koja predstavlja Srbiju na takmičenjima u oblasti vazduhoplovstva i trenutno imaju 34 člana, podeljenih u četiri podtima: Aerodinamika, Struktura, Proizvodnju i Marketing, zbog lakše organizacije posla. U sastavu tima su akademci sa četiri fakulteta Univerziteta u Beogradu među kojima su: Mašinski, Tehnološko-metalurški, Arhitektonski i Fakultet organizacionih nauka, ali planiraju da pojačaju svoje redove sa još dvadesetak studenata, iz nekoliko drugih visokoškolskih ustanova. Njihov cilj je da sledeće godine lansiraju Vtol letelicu na električni pogon.
Prvi projekat sa kojim su nastupili na nekom takmičenju bila je raketa “Aurora”, koju se napravili za “Erbasovo” nadmetanje u Patrasu, u Grčkoj.
Pripreme za takmičenje u ŠtutgartuFoto: Beoavia
Konkurencija je bila žestoka. Čak 50 ekipa iz mnogih zemalja želelo je isto što i oni, ali Beoavia je startovala odlično. U prvoj fazi takmičenja koja je obuhvatala projektovanje, proračune, način izrade i pisanje celokupnog izveštaja, osvojili su – prvo mesto. Usledio je teži deo. Projekat koji su predali trebalo je da realizuju u roku od tri dana. Tad su prešli s teorije na delo i na kraju zauzeli četvrto mesto. O redosledu su odlučivale nijanse. Bio je to fenomenalan rezultat za prvo takmičenje beogradske ekipe.
– Posle tog uspeha, dešavalo se da danima ne idu kući, jer su se spremali za nadmetanje “Air Cargo Challenge” koje je održano u Štutgartu. Osmislili su bespilotnu letelicu s razmahom krila od tri metra i dužine 180 centimetra. Toliko su bili posvećeni novoj ideji i želji za uspehom da su sami napravili peć za pečenje kompozita. Proizvodnja delova takmičarske letelice trajala je samo dve nedelje, a kalupa nešto duže – kaže koordinator podtima za Marketing Slađana Matić ponosno ističući da je svaki član ekipe napravio neki deo.
Najteži trenuci su kad letelica padne. Tada suze same od sebe idu, ali posle prvog šoka studenti odmah kreću u akciju i pokušavaju da osposobe mašinu za novi letFoto: Beoavia
Usled tehničkih problema na letelici i loše organizacije, u Štutgartu su zauzeli 19. mesto.
-Prvog dana odrađen je jedan uspešan let. Nažalost, prilikom drugog leta nešto je krenulo naopako. Letelica je pala! Nismo mogli da verujemo šta se dešava! Bilo je čak i suza. Kad smo se malo smirili, pokušali smo da spasimo što se spasiti može. Došli smo da se takmičimo, da dokažemo da vredimo i nismo smeli, niti mogli da odustanemo. Za samo jedan dan uspeli smo da sredimo sve delove koji su bili oštećeni prilikom pada, a bilo ih je poprilično, i vratimo letelicu na poletnu stazu – veoma emotivno opisuje Slađana drugo takmičenje na kome je beogradski tim učestvovao.
Iako se nekome, možda, čini da je 19. mesto loš rezultat, trebalo je doći do Štutgarta. Ti mladi ljudi proveli su dane i noći pripremajući se do poslednjeg atoma snage i svim silama se trudili da uspeju. I da nisu ništa uradili, a jesu, jer je u takmičenju učestvovalo 30 ekipa sa mnogo većim iskustvom i budžetima za svoje letelice, naučili su kako su sloga i jedinstvo tima u teškim situacijama najveći uspeh u celoj priči.
Trenutak od koga svi strepe: hoće li poleteti ili neFoto: Beoavia
– Izazov je zaista bio ogroman, jer studenti nisu znali čak ni kako se projektuje letelica. Veći deo ekipe je na osnovnim studijama, a bilo nam je potrebno znanje sa mastera. Trebalo je mnogo da se uči – ističe vođa projekta “Raven” Lazar Popović.
-Ideja je bila da se prvo napravi test letelica Raven TL18, na kojoj bi primenili stečeno znanje i uočili greške, kako iste ne bi ponovili i kod takmičarskog modela. Naš tim se u odnosu na ostale razlikuje i po tome što smo mi jedini uspeli da napravimo dve letelice iz projekta “Raven” za godinu i po dana, ne računajući projekat “Aurora”, što je zahtevalo od nas brzinu, veštinu, a i veća finansijska sredstva.
Iako postoje samo godinu i po dana, članovi ovog fokusiranog i upornog tima svaki projekat su završili do kraja.
Letelica Raven u punoj brziniFoto: Beoavia
– Uloženo je mnogo truda i rada. Ceo proces, sve greške, kao i ono što je dobro, zapisujemo zbog budućih generacija koje će nastaviti ovim putem. Naši koordinatori su izabrali i određen broj juniora koje smo vodili u Štutgart da bi znali šta ih na takvim takmičenjima čeka, kako sve izgleda i na šta moraju da budu spremni. Na početku uvek preovladava optimizam, ali kako proces odmiče nailazi se na probleme. Pored teorije koju znamo, treba sve to izvesti i u praksi. U tome je, zapravo, najveća draž – priznaje Lazar. -Normalno je da kad ne ide sve po planu dođe i do pada elana, ali nema veće sreće od trenutka kad se letelica podigne sa zemlje. Onda smo svi svesni da se svaki trud isplati.
Rad u timu zahteva dobre međuljudske odnose i uvek je pitanje kako će sve da funkcioniše, ako se učesnici projekta nisu ranije poznavali. Srećom, postoji ta posvećenost istom cilju, koja ljude zbliži kao da su porodica. Težnja za uspehom veća je od svega drugog.
Sa letelicama koje su konstruisali i napravili vežbaju na aerodromu “13 maj” i Preljine, a posebnu čar za njih predstavljaju eksperimenti.
Na Tehnološko-metalurškom fakultetu su radili ispitivanja kompozita, a u Aerotunelu na Mašinskom testirali su karakteristike aeroprofila osmišljenog i napravljenog specijalno za takmičarsku letelicu “Raven 19”.
Kad cilj postoji, nađe se i put do njegaFoto: Beoavia
Pozitivna energija im pomaže da lakše funkcionišu i jedva čekaju da naprave letelicu na električni pogon. Veruju da će i u tome uspeti i da će s njom uzleteti 2020. godine na takmičenju New Fly Competition koje se održava u Hamburgu.
Ovaj zadatak je do sada najzahtevniji s kojim se tim “Beoavia” susreće. Treba napraviti letelicu koja nosi određeni teret pri velikoj brzini, vertikalno poleće, prelazi u horizontalni let i potom vertikalno sleće. To će biti druga letelica te vrste koja se proizvodi u Srbiji.
U projekat mora da se uključi nekoliko desetina studenata, a njegova realizacija zahteva i ogroman budžet. Budući inženjeri su ubeđeni kako će posle dosadašnjih rezultata privući sponzore koji su zainteresovani da ulažu u njihovo obrazovanje.
Izazov je bio ogroman, jer napočetku studenti nisu znali čak ni kako se projektuje letelicaFoto: Beoavia
– Kad je reč o uspehu na fakultetu, šareno je, šali se Slađana. – Većina naših članova ima visok prosek, ali ima i onih kojima ocene nisu baš spektakularne iz svih predmeta. To uopšte nije strašno, jer je naša generacija svesna kako je za karijeru veoma važna praksa, a za uspeh jednog ovako kreativnog i pametnog tima najbitnije je da svi naši članovi daju maksimum i žele da napreduju i usavršavaju se.
Beoavia je član evropskog udruženja “Euroavia” koje okuplja studente vazduhoplovstva iz cele Evrope. Naši akademci žele da završe studije u Srbiji i nađu posao u svojoj državi. Iako su svesni kako ovde trenutno nije profitabilno za inženjere vazduhoplovstva, veruju u bolje sutra i trude se da tome doprinesu svojim zalaganjem, znanjem i trudom!
Preuzeto: Srbija Danas
