Američki predsednik Džozef Bajden obišao je američke vojnike u Žešovu, razmeštene na jugoistoku Poljske radi jačanja istočnog krila NATO, i zahvalio im za odbranu demokratije pred autokratama.
– Sjajna ste grupa žena i muškaraca. Želim da zahvalim što se žrtvujete. Moj sin je bio u Iraku, šest meseci na Kosovu. Bio je ponosan na uniformu koju je nosio. Prijavio se kao dobrovoljac, kao i vi – rekao je Bajden vojnicima na početku dvodnevne posete Poljskoj.
Bajden je, nakon što je zahvalio vojnicima u Poljskoj, pitao da li može s njima da večera.
– Jeo bih pasulj – rekao je Bajden, ali mu je ponuđena pica.
Vojnici koji su bili pored njega uzeli su takođe po parče pice.
Ovom rečenicom podsetio je i na turobnu priču koja stoji iza njegovih reči upućenih američkim vojnicima.
Najstariji sin američkog predsednika Bo umro je u 46. godini od tumora na mozgu, a tešku bolest je, najverovatnije, zaradio dok je 1999. boravio u američkoj misiji na Kosovu, postavši još jedna od žrtava uranijumskog NATO bombardovanja. On je inače radio na OEBS projektu obuke za kosovske sudije i tužioce, a kasnije je prištinska vlada 2016. odlučila da put Gnjilane-Uroševac nazove po njemu, te da mu 2021. posthumno dodeli Predsedničku medalju za vladavinu prava.
NATO bacio 10 tona uranijuma na Srbiju, UN sakrile izveštaj o posledicama bombardovanja
Ujedinjene nacije su sakrile od javnosti izveštaj šefa misije za prostorni program UN Bakari Kante, u kom se kaže da je NATO 1999, tokom bombardovanja, bacio na Kosovo blizu deset tona osiromašenog uranijuma. Izveštaj ide još dalje, objašnjavajući da se bombardovanje NATO snaga desilo u vremenu setve, a osiromašeni uranijum je uticao na kvalitet vazduha, zemlje i vode, što je rezultiralo posledicama u lancu ishrane. Kao posledica toga, buduće generacije su izložene povećanju broja obolelih od raka, leukemije, abortusa, deformacija novorođenih beba.
Izveštaj šefa misije za prostorni program OUN Bakari Kante 1999. o užasnih posledicama bombardovanja Srbije nije nikada javno objavljen. Delovi tog izveštaja su ipak dospeli u javnost zahvaljujući nezavisnom američkom novinaru Robertu Parsonu. On je preko svojih izvora uspeo da dobije Kanteov izveštaj i objavi ga u jun 1999. u švajcarskom dnevniku Kurijer.
Zbog porasta obolelih vojnika koji su učestvovali u NATO akcijama na Kosovu prvi su uzbunu podigli Italijani, a prema podacima iz 2013, bilo je ugroženo 70.000 vojnika iz baze u Riminiju, koji su učestvovali u ratnim operacijama na Kosovu. Veliki broj tih vojnika je u međuvremenu preminuo od posledica raka, ali su zapadni mediji tome posvetila veoma malo prostora.
Preminuli Bajdenov sin je nakon Kosova učestvovao i u američkoj invaziji na Irak, a potom je postao glavni državni advokat savezne države Delaver.
Hanter tešio snajku, pa završili u vezi
Mlađi brat Boa Bajdena Hanter imao je ljubavnu aferu s bratovljevom udovicom Hejli 2016. i o tome je kasnije javno pričao. Kaže da se s Hejli zbližio nakon puta u Hemptons, kad je počeo da spava u njenoj kući dok su zajedno tugovali za Boom.
– Za mene to nije nešto što je teško objasniti jer je izašlo iz tuge koju smo oboje delili, bili smo zajedno i pokušavali smo da uradimo pravu stvar… A ta tuga se pretvorila u nadu za ljubav, koja će možda moći da zameni ono što smo izgubili, ali nije uspelo – ispričao je Hanter, naglašavajući da mu je drago što su njihove porodice podržale njihovu “neobičnu vezu”.
Prvi ozbiljniji zdravstveni problemi snašli su ga 2010, kada je pretrpeo blaži moždani udar. U međuvremenu mu je otkriven rak i 2013. uglavnom se povukao iz javnosti, a 2014. u jednoj teksaskoj bolnici bio je na operaciji. Preminuo je godinu dana kasnije, a iza njega su ostali supruga Hejli i dvoje dece – Natali i Hanter.
Ljuban Karan, potpukovnik KOS u penziji, kaže za Srpski telegraf kaže da je lako moguće da je Bajdenov sin žrtva uranijuma.
Prokletstvo Bajdenovih
* Bajdenova prva supruga Nejlija Hanter i jednogodišnja ćerka Naomi poginule su u automobilskoj nesreći 1972, kada su išle u božićni šoping, samo nekoliko nedelja nakon što je Bajden prvi put izabran za senatora
* U nesreći su njihovi sinovi Bo (4) i Hanter (2) bili teško povređeni, a 30-godišnji Bajden položio je zakletvu za senatora pored njihovih bolničkih kreveta
* Bajden je drugu suprugu, učiteljicu iz Pensilvanije Džil Džejkobs, upoznao 1975, a venčali su se dve godine kasnije. Imaju ćerku Ešli
* Oba dečaka oporavila su se od povreda, a Bo je krenuo očevim stopama i posvetio se politici. Postao je glavni državni tužilac savezne države Delaver i razmišljao je i da se kandiduje za guvernera, ali je umro od tumora na mozgu 2015, u 46. godini.
* Drugi sin Hanter, koji je, kao advokat i lobista, u karijeri promenio mnogo radnih mesta, dobio je unosnu poziciju u upravnom odboru ukrajinske gasne kompanije optužene za korupciju dok je Bajden bio potpredsednik
* Hanter je bio dugogodišnji narkoman i alkoholičar, non-stop je menjao žene, mnoge su ga i tužile za očinstvo jer nije hteo da prizna decu, živeo je u naselju za beskućnike da bi se na kraju ipak pribrao, očistio i napisao memoarsku knjigu “Lepe stvari”
– Ako je Bajdenov sin dolazio u te zone na Kosovu, gde su dejstvovali s granatama s osiromašenim uranijumom, ne isključujem mogućnost da je i sam oboleo od tog osiromašenog uranijuma. Kao što i italijanski vojnici nisu znali, nisu bili obavešteni, pa su podneli i dobili tužbu protiv svoje države. Ako oni nisu znali, to se moglo desiti i Bajdenovom sinu. Da je boravio na Kosovu i pružao izvesnu pomoć, vidi se i po tome što su put nazvali po njemu i digli mu spomenik – kaže Karan.
Doktorka Danica Grujičić svojevremeno je kazala da je tokom agresije NATO na Srbiju počinjen ekocid:
– Protiv Srbije i Crne Gore vođen je hemijski i nuklearni rat, a smrtnost od malignih bolesti raste u gotovo svim balkanskim zemljama – kazala je ona, dodavši da je i više od dve decenije nakon bombardovanja moguće dokazati uzročno-posledičnu vezu između agresije i porasta obolelih od malignih i retkih bolesti, rođenja dece i životinja s različitim deformitetima.
Inače, Bajden se često hvalio pokojnim sinom, pa je na jednom predizbornom mitingu kazao:
– Posle mirne godine, kada je služio kao američki pravni službenik, otišao je na Kosovo. Tamo su važan put nazvali po njemu. Moj sin se vratio kući sa gomilom medalja pre nego što je izgubio život.
Izvor: Republika
