Prokrastinacija, je, iako mnogima nije poznata kao pojam, kao fenomen veoma rasprostanjena. Najprostije i najkraće rečeno prokrastinacija znači – odlaganje.
Ono je, u suštini, odlaganje ili izbegavanje ponašanja, koje kao krajnju posledicu ima – sabotiranje ličnih ciljeva ili odsustvo rešavanja problema. Veoma često, kako tvrde psiholozi, ova pojava se dešava kada neka osoba hronično izbegava ili odlaže da nešto učini, sve u svrhu izbegavanja neprijatnosti koja bi mogla da bude vezana uz to činjenje. Neretko, ona predstavlja odluku „iz stomaka“.
Ipak, prokrastinaciji se podleže i iz trivijalnih razloga, poput izbegavanja svakodnevnih obaveza kao što su čišćenje, pranje sudova, kuvanje, a naročito se vezuje za decu i mlade i njihovo odlaganje i zanemarivanje učenja. Oni koji su skloni prokrastinaciji umeju da odu i u krajnost, pa da tako često ne ispunjavaju svoje poslovne obaveze, odlazak kod lekara ili neke aktivnosti koje bi mogle biti značajne za njihov lični rast i usavršavanje. To su praktično ljudi koji se u životu vode devizom: sve što mogu danas, odlažem za sutra. „Prokrastinatori“ obaveze odlažu „za sutra“, pa opet „za sutra“ i na taj način uvećavaju probleme, obaveze ili izazove sa kojima će se svakako, pre ili kasnije, suočiti.
Prema psihološkoj proceni brojnih stručnjaka, iza svega ovoga krije se želja za odlaganjem susreta sa neprijatnošću, a veoma učestalo to je samo subjektivna iluzija o potencijalnoj neprijatnosti. Iako ljudi prokrastiniraju svesno, oni znaju da to nije ispravno, pa ih obuzima osećaj krivice, anksioznost, kao i potreba samooptuživanjem, što dodatno vodi u probleme.
Stvar sa prokrastinacijom je prosta: svaki put kada čovek podlegne ovom fenomenu, on ima kratkoročni osećaj zadovoljstva, dakle – oseti trenutno olakšanje. Među razlozima zašto ljudi stavljaju sebe svesno u režim prokrastiniranja često se nalazi i onaj da su to ljudi koji imaju veoma nisku toleranciju na frustraciju. Sigurno poznajete nekolicinu ljudi koja smatra da sve što radi u životu mora biti za njih subjektivno prijatno, zanimljivo i lako, a ako to nije slučaj, upadaju u stanje očaja i za njih to sve postaje nepodnošljivo i grozno. Ipak, ovoj pojavi skloni su i oni koji teže perfekcionizmu, nesigurnosti u sebe, oni koji su pod nekom vrstom prinude ili moranja, oni koji za sve očekuju priznanja i nagrade, kao i oni koji se boje kritike zbog neuspeha.
Prokrastinatore je veoma lako prepoznati: oni uvek nađu izgovor zašto su nešto izbegli ili odložili. Najčešće se ova pojava javlja kod učenika i studenata.
U svojim nastojanjima da nešto odlože ili izbegnu, pribegavaju sledećim stavovima:
„Pretežak je ovaj ispit, nema šanse da ga spremim, bolje da se ni ne trudim“.
„Šta će mi roditelji reći ako ovo uradim? Radije neću“.
„Ne smem da grešim, sve mora biti savršeno“.
„Razgovor sa šefom je naporan, ne mogu da podnesem tu neprijatnost“.
Ako ste se prepoznali u bilo kojoj od ovih rečenica, trk do najbližeg terapeuta, ne sutra, već danas. U redu je da se, ko god se nađe u sličnom stanju, obrati psihoterapeutu, jer čim se otkrije uzrok prokrastinacije, ona je lako rešiva.
