Problemi sa glasom mogu nastati zbog promena na nivou generatora glasa, odnosno grkljana, te se tako na glasnicama mogu pojaviti ciste, polipi, otoci, tumori ili tzv. pevački čvorići.
Između ostalog, i operacija štitne žlezde, karotida ili pluća može da rezultira promenom glasa. Kada je reč o poremećaju glasa, ali i govora, do takvih promena mogu da dovedu i neki neurološki problemi i stresne situacije.
Pušenje je vodeći uzrok kod raka grla, a promuklost predstavlja osnovnu dijagnozu zbog koje se pacijenti upućuju kod fonijatra.
Šta je fonijatrija?
Fonijatrija je zasebna grana medicine koja se razvila iz otolaringologije i audiologije, sa ciljem da se bavi proučavanjem poremećaja komunikacije.
Kako bi se bavio pacijentima sa ovakvom vrstom problema, iskusan specijalista otorinolaringologije mora usko da specijalizuje i fonijatriju. Fonijatar treba da ima izvanredan sluh, poželjno je i muzičko obrazovanje, ali i da bude dobar psiholog.
Ova grana medicine prisutna je više od pola veka kroz prevenciju, dijagnostiku i lečenje poremećaja glasa i govora, ali je i u svetu nedovoljan broj stručnjaka ove specijalizacije. Postoji samo nekoliko stotina, dok ih je u Srbiji tek nekoliko.
Tradicija fonijatrijskog odseka Klinike za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije traje praktično od samih začetaka ove moderne grane medicine, a osnivač je profesor dr Dušan Cvejić, koji je pored fonijatrije, završio i muzičku akademiju i osnovao Uniju Evropskih Fonijatara u Beogradu 1971.godine.
Koji pacijenti su za fonijatrijski pregled
– Kod fonijatra dolaze pacijenti svih starosnih grupa, koji primarno imaju probleme sa glasom, a ponekad i sa disanjem i gutanjem. Svaka promena, a posebno gubitak glasa je ogroman nedostatak za svakog čoveka, da ne govorimo o osobama kojima je glas profesionalno sredstvo za rad (vokalni solisti, glumci, voditelji, novinari, svi drugi kojima je verbalna komunikacija povezana sa profesijom).
Takođe, sve je veći broj pacijenata sa malignim oboljenjima, a promuklost je najčešće prvi simptom maligniteta. Rana dijagnostika je najvažnija za otkrivanje potencijalnog karcinoma, i zbog toga je važno da se svi koji imaju promuklost koja traje duže od 2 do 3 sedmice, jave na pregled kod otorinolaringologa ili fonijatra – ističe u razgovoru za eKliniku docent dr Sanja Krejović Trivić sa Klinike za otorinolaringologiju i maksilofacijalnu hirurgiju Univerzitetskog Kliničkog centra Srbije, jedan od naših retkih fonijatara.
Pušenje menja glas, ali i uzrokuje karcinom grkljana
Probleme sa glasom imaju i žene i muškarci, i nema, kaže dr Sanja Krejović Trivić, nekih pravila u tome ko više oboljeva. Ona dodaje i da se glas menja tokom celog života, od rođenja pa do starosti, pa je tako u pubertetu karakteristično da mutira glas kod dečaka, ali i devojčica.
Dr Krejović Trivić objašnjava da na glas utiče sve što se psihofizički odvija u organizmu. Pojava promuklosti, prema njenim rečima, može da bude posledica preterane ili nepravilne upotrebe glasa, kao i njegove zloupotrebe.
Na promene glasa takođe mogu da utiču i loši mikroklimatski uslovi, manifestacije alergija, kašalj, ali oštećenje sluha i neki drugi problemi, poput gorušice. Refluksna bolest je sve zastupljenija i može dovesti do raznih komplikacija čak i nastanka maligniteta, zato je treba na vreme dijagnostikovati i adekvatno lečiti.
– Prevenciji pripada najvažnije mesto, i zato fonijatri pre svega savetuju pacijente da ne puše ili da prestanu sa konzumiranjem cigareta, ali i da ne zloupotrebljavaju alkohol, da se trude da žive zdravije, čuvaju (štede) glas i brinu o njemu. Deca često promuknu zbog preterane vike, a kod starijih osoba može da dođe do istovremenog slabljenja i glasa i sluha – navodi dr Krejović Trivić, koja je i članica Unije evropskih fonijatara.
Terapije se razlikuju u zavisnosti od dijagnoze
Kompleksan, odnosno holistički pristup lečenju pacijenata sa fonijatrijskim problemima podrazumeva najpre kompletan otorinolaringološki pregled uva, grla i nosa.
– Poseban deo je endoskopski pregled grkljana (endovideostroboskopija), pomoću koga možemo da vidimo vibracije glasnica koje stvaraju glas, a nakon toga radi se kompjuterska analiza glasa i govora. Kada otkrije uzrok problema sa glasom pacijenta, fonijatar se opredeljuje za adekvatnu terapiju u koju spadaju fonijatrijska rehabilitacija (vežbe disanja i produkcije glasa) i psihološka obrada pacijenta.
U zavisnosti od problema, možemo da predložimo inhalacije, lečimo infekciju ako postoji, alergiju, ili gastroezofagusnu refluksnu bolest(gorušicu/ GERB). U slučajevima kada fonorehabilitacija nije dala zadovoljavajuće rezultate ili ako posumnjamo na malignu bolest koju možemo da otkrijemo u ranom stadijumu, primenjuje se fonohirurgija – objašnjava docent dr Sanja Krejović-Trivić, koja dodaje da za dobar ishod lečenja može da bude dovoljan samo jedan fonijatrijski pregled, ali, da u zavisnosti od dijagnoze, ono može trajati i mesecima.
Glas može da se vrati ili “popravi” svima
Kao jedan od najvećih uspeha fonijatrije, doktorka Krejović Trivić navodi podatak da fonijatri svima mogu da “poprave” glas i da se to odnosi čak i na pacijente koji su operisali rak grkljana. Oni, kako objašnjava, nauče da govore “iz stomaka”, odnosno primenjuju ezofagusni glas i govor.
Ona navodi i da se sa pandemijom covid 19 broj njihovih pacijenata povećao usled posledica koje je infekcija izazvala, poput promuklosti, kašlja ili posle intubacije, ali i povišenog nivoa stresa.
Preuzeto: telegraf.rs
