Arheolozi su pronašli tunel dugačak 1,46 kilometara ispod antičkog egipatskog grada, a ovim je probuđena nada da bi mogao da vodi do izgubljene grobnice kraljice Kleopatre.
Grčko-rimski tunel star je oko 2.000 godina, a pronađen je ispod grada Taposiris Magna.
Grad je podigao faraon Ptolomej II Filadelf između 280. i 270. godine pre nove ere, a nalazi se na mestu današnjeg guvernorata Aleksandrije.
U prošlosti je Taposiris Magna služio kao veliki kulturni i verski centar nakon što je Aleksandar Veliki pokorio Egipat 332. godine p.n.e. i uspostavio grad Aleksandriju.
Arheolog Ketlin Martinez smatra da postoji 1 odsto šanse da su Kleopatra i Marko Antonije tu sahranjeni, a ukoliko je to istina, to bi bilo najznačajnije otkriće 21. veka.
Martinezova veruje da je nakon samoubistva Marka Antonija Kleopatra sačinila planove da budu zajedno sahranjeni.
Kleopatra je pregovarala sa Oktavijanom da joj dozvoli da sahrani Marka Antonija u Egiptu. Želela je da bude sahranjena sa njim jer je verovala da rekonstruiše legendu o Izidi i Ozirisu – rekla je Martinezova za Nacionalnu geografiju.
Egipatsko Ministarstvo turizma i antikviteta je objavilo da je novootkriveni tunel skoro dva metra visok i da zalazi 13 metara pod zemlju.
Osim toga, tim predvođen Martinezovom je u proteklih 14 godina pronašao nadomak hrama glave dve statue od alabastera iz prolomejske ere. Jedna od njih, prema njihovom mišljenju, predstavlja sfingu.
Tunel su nazvali inženjerskim čudom jer arhitektonski podseća na projekat Jubilinus u Grčkoj, osim što je značajno duži.
Kako se navodi, veći deo tunela je pod Mediteranom, a prilikom iskopavanja su pronađene keramičke činije i ćupovi zajedno sa pravougaonim blokom krečnjaka koji je pronađen ispod blata i peščanih naslaga.
Najmanje 23 zemljotresa su pogodila egipatsku obalu između 320. i 1303. godine što je dovelo do toga da deo hrama Taposiris Magne potone i uruši se.
Zadatak arheologa je da pokušaju da pronađu deo temelja hrama.
Treba istaći da smo tokom prethodnih iskopavanja uspeli da pronađemo mnoge važne artefakte unutar hrama, uključujući novčiće sa imenima i likovima Kleopatre i Aleksandra Velikog, kao i određen broj obezglavljenih statua i statua boginje Izide, i figurine različitih oblika i veličina – navedeno je u saopštenju Ministarstva.
Kleopatra – jedna od najpoznatijih vladarki u istoriji
Poslednji vladar Makedonske dinastije, Kleopatra VII Tea Filopator rođena je 69. godine pre nove ere. Vladavina njene porodice uspostavljena je 323. godine p.n.e, nakon smrti Aleksandra Makedonskog, a završila se 30. godine n.e. aneksijom koju je Rim izvršio nad Egiptom.
Kleopatrin otac bio je kralj Ptolomej XII. Malo se zna o njenoj majci, ali postoje glasine o tome kako je ona mogla biti sestra Kleopatrinog oca, Kleopatra V Trifaena. Takođe se dovodi u pitanje i Kleopatrina nacionalnost. Dugo se verovalo da su njeni preci iz Grčke, ali postoje i spekulacije o tome kako bi njena loza mogla poticati iz Afrike.
Kada je Ptolomej XII preminuo 51. godine p.n.e, tron je ostavljen osamnaestogodišnjoj Kleopatri i njenom bratu, desetogodišnjem Ptolomeju XIII. Vrlo je verovatno da su se njih dvoje venčali pošto su običaji tog doba nalagali da kraljica ne može vladati bez suvladara. Narednih nekoliko godina Egipat je pokušavao da se izbori sa brojnim problemima, počevši od nezdrave ekonomije, pa sve do poplava i gladi.
Nedugo nakon što su došli na vlast, pojavili su se konflikti među njima. Najzad, Kleopatra je izbegla u Siriju, gde je prikupljala vojsku kako bi zbacila svog brata sa vlasti i sama zauzela tron. U Egipat se vratila 48. godine p.n.e. sa svojim vojnim snagama i suočila se sa bratom.
Otprilike u ovo vreme, građanski rat između Julija Cezara i Pompeja ugrožavao je Rim. Pompej je potražio utočište u Egiptu, ali je po Ptolomejevom naređenju ubijen. Goneći svog rivala, Julije Cezar pratio je Pompeja u Egipat, gde je upoznao i zaljubio se u Kleopatru. U Cezaru, Kleopatra je pronašla saveznika i pristup ogromnoj vojnoj sili koja bi joj omogućila da svog brata liši krune i osigura sopstvenu vlast kao jedini vladar Egipta. Nakon što je Cezar pobedio Ptolomejeve trupe kod bitke na Nilu, postavio je Kleopatru na tron. Ubrzo, Ptolomej XIII pokušao je da se spase bekstvom, ali se udavio u Nilu.
Kleopatra i Cezar su 47. godine p.n.e. dobili sina kog su nazvali Cezarion. Međutim, Cezar nikada nije priznao očinstvo, a istorijske debate i danas se vode oko toga da li je zaista Cezar bio dečakov otac. Kleopatra je odlučila da pođe sa Cezarom kada se vraćao u Rim, ali se vratila u Egipat kada je Cezar ubijen 44. godine p.n.e.
Član drugog trijumvirata koji je vladao Rimom nakon Cezarove smrti, Marko Antonije, poslao je po Kleopatru kako bi je ispitivao i bio siguran da je ona i dalje odana Rimu i palom vođi carstva.
Kleopatra se odazvala ovom zahtevu i svoj dolazak načinila spektakularnim. Nije štedela na raskoši, želeći da impresionira egipatskim bogatstvom i moći. Opčinjen njenom lepotom i ličnošću, Antonije se strasno zaljubio u Kleopatru i iz te ljubavi izrodilo se troje dece – Ptolomej Filadelf i blizanci Kleopatra Selena II i Aleksandar Helije.
Kao i Cezar pre njega, Antonije je bio upetljan u bitku za prevlast u Rimu. Njegov rival bio je Gaj Oktavije, poznatiji kao Oktavijan za kog se sumnjalo da je sin Julija Cezara. Antonije, koji je prezirao Oktavijana, video je u Kleopatri šansu za finansijsku i vojnu podršku koja bi mu olakšala vladavinu Rimskim carstvom. Kleopatra je takođe imala koristi. U zamenu za pomoć, tražila je povraćaj istočnog egipatskog carstva koje je uključivalo velike teritorije oko Libana i Sirije.
Zajedno i u smrti
31. godine p.n.e. Kleopatra i Antonije udružili su vojne snage kako bi pobedili Oktavijana u silovitoj bitki na moru, na zapadnoj obali Grčke. Okršaj je, kako se ispostavilo, bio poguban po Egipćane pa su Kleopatra i Antonije bili primorani da pobegnu nazad u Egipat. Antonije se ubrzo vratio na mesto bitke, gde je pogrešno obavešten o Kleopatrinoj smrti. Nakon što je čuo vesti, utučeni rimski vođa počinio je samoubistvo nožem. Kleopatra je pošla za svojim ljubavnikom u smrt i okončala svoj život ujedom egipatske kobre i tako, po egipatskom verovanju, osigurala svoju besmrtnost. Umrla je 12. avgusta 30. godine p.n.e. Ljubavnici su zajedno pokopani, a Egipat je postao rimska pokrajina.
