Nedavno istraživanje Medicinskog univerziteta u Beču otkrilo je da gojaznost povećava rizik od razvoja mentalnih poremećaja, i to u svim starosnim grupama. Žene su posebno podložne većem riziku od ovih bolesti u poređenju s muškarcima. Gojaznost je globalni problem koji pogađa više od 670 miliona ljudi širom sveta. Osim poznatih kardiometaboličkih posledica, kao što su dijabetes melitus, arterijska hipertenzija i poremećaj metabolizma lipida, istraživanje je pokazalo da ima značajan uticaj na mentalno zdravlje.
Istraživački tim je analizirao podatke o hospitalizacijama u periodu od 1997. do 2014. godine i otkrio da dijagnoza gojaznosti značajno povećava verovatnoću različitih mentalnih poremećaja, uključujući depresiju, zavisnost od nikotina, psihozu, anksioznost, poremećaje u ishrani i poremećaje ličnosti.
Ovi rezultati naglašavaju važnost podizanja svesti o psihijatrijskim dijagnozama kod gojaznih pacijenata i ranom pristupu stručnjacima u cilju adekvatne podrške i lečenja. Ranije se pretpostavljalo da su psihofarmakološki lekovi uzrok veze između mentalnog stresa, gojaznosti i dijabetesa, ali novi podaci ukazuju na drugačiju sliku, posebno u slučaju depresije i drugih psihijatrijskih dijagnoza.
Još uvek nije potpuno razjašnjeno da li gojaznost direktno utiče na mentalno zdravlje ili postoji mogućnost da rane faze razvoja mentalnih poremećaja nisu pravovremeno prepoznate kod gojaznih osoba.
Zanimljivo je da se kod gojaznih muškaraca 16,66% njih takođe bori s zavisnošću od nikotina, dok je kod gojaznih žena ta stopa niža – 8,58%. Sa druge strane, gojazne žene imaju gotovo tri puta veću učestalost depresivnih epizoda u poređenju s onima koje nisu gojazne (13,3 odsto gojaznih žena naspram 4,8 odsto negojaznih). Kod muškaraca, stopa obolevanja od depresije bila je dvostruko veća kod gojaznih (6,61 odsto gojaznih muškaraca naspram 3,21 odsto negojaznih).
