Predsednik Nikaragve, Danijel Ortega, obezbedio je sebi četvrti uzastopni mandat na toj funkciji nakon izbora koje je zvanični Vašington nazvao lažnim zbog navodnog “potiskivanja protivnika”.
Ortega je protestovao zbog mešanja Vašingtona u izbore, na kojima su građani imali zadatak da izaberu predsednika za narednih pet godina, kao i 90 od 92 poslanika u Kongresu i predstavnike Nikaragve u Skupštini Centralne Amerike.
On je ponovio tvrdnju da je američka vlada podržala ogromne proteste u Nikaragvi u aprilu 2018. godine, koje je nazvao pokušajem državnog udara
– Ovo je pobeda za narod Latinske Amerike i Kariba. Siguran sam da je ovo primer koji smo postavili u Latinskoj Americi – Kubi, Venecueli, Nikaragvi, Boliviji i za druge ljude koji se bore za multipolarnost – poručio je Ortega nakon izbora.
Američki predsednik Džo Bajden je nazvao izborni proces Nikaragve nameštenim, navodeći da će SAD koristiti sva raspoloživa sredstva da pozove vladu Nikaragve na odgovornost.
– Porodica Ortega i Muriljo sada vladaju Nikaragvom kao autokrate, i ne razlikuju se od porodice Somosa protiv koje su se Ortega i Sandinisti borili pre četiri decenije – rekao je Bajden.
On je kritikovao glasanje kao “pantomimske izbore koji nisu bili ni slobodni ni pošteni, a sasvim sigurno ne demokratski“.
Vladajući Sandinistički front i njegovi saveznici kontrolišu Kongres i sve vladine institucije.
Ortega je prvo bio predsednik od 1985. do 1990. godine, da bi se opet 2007. godine vratio na vlast. Nedavno je svoju suprugu, potpredsednicu Rosario Muriljo, proglasio za “kopredsednicu” države.
Zemlja koja je trn u oku Amerike
Odmah nakon objavljivanja rezultata, zapadni mediji su objavljivali tekstove o izbornim prevarama i hapšenju opozicionara.
Dopisnica Njujork tajmsa, Natali Kitrof, navela je da je Ortega hapsio sve koji bi mu se suprotstavili, ugasio opozicione partije i zabranio održavanje predizbornih događaja i da na ulicama čak nije ni bilo predizbornih plakata ili bilborda opozicionih kandidata.
Međutim, bilo je i stranih novinara koji su izveštavali sa terena rekavši da to nije bio slučaj.
– Za razliku od ove propagandne novinarke, ja sam zaista u Nikaragvi gde izveštavam sa izbora. Obišao sam četiri različita izborna mesta, sva su bila puna i radila u mirnom i transparentnom maniru. Na glasačkom listiću ima 7 opcija, 6 su opozicione – naveo je novinar Ben Norton.
Absurd fake news from US gov’t mouthpiece NY Times: Unlike this propagandist I’m actually in Nicaragua, reporting on the elections
I went to 4 different voting stations; they were all full, with a totally calm, transparent process
There are 7 options on the ballot, 6 opposition https://t.co/nI5euvrrEF pic.twitter.com/yiKuFzPNBN
— Ben Norton (@BenjaminNorton) November 7, 2021
Reporter Vajat Rid je na Tviter postavio nekoliko slika koje pokazuju da je na ulicama zaista bilo bilborda i plakata različitih kandidata.
Novinarka Kejtlin Džonston je u autorskom tekstu “Svi američki izbori su prevara, umuknite o Nikaragvi” navela da navodna zabrinutost medija zbog dešavanja u Nikaragvi ne bi bila toliko apsurdna da i izbori u SAD i u državama saveznicama nisu puni manipulacija.
In the fantasy Nicaragua invented by the New York Times, “there are no billboards or campaign posters featuring anyone else” other than Daniel Ortega.
Meanwhile, in real life, there are literally hundreds of opposition banners hanging throughout Managua. https://t.co/m1RGf0Oms7 pic.twitter.com/y1b2u8TfP5
— Wyatt Reed (@wyattreed13) November 7, 2021
U SAD postoje dve ‘frakcije’ koje su potpuno usklađene u svim osim u najpovršinskijim pitanjima, a njihovim izbornim takmičenjem dominira donorska klasa koja ima interes da zaštiti status kvo, kandidati koji se bore na izborima su prethodno izabrani na korumpiranim predizborima koji treba da obezbede da narod glasa za one koji će očuvati oligarhiju i imperiju, a trećim partijama je onemogućeno da budu politički vidljive – navela je.
Od revolucionara do autokrate
Ortega je decenijama u političkom vrhu Nikaragve, a čini se da se to neće skoro promeniti.
Ortega se još 70-ih istakao kao mladi revolucionar u gerilskom rat protiv diktature (koja je uživala američku podršku) Anastasija Somoze, čija je porodica vladala Nikaragvom više od četiri decenije.
Kada su Sandinisti poveli revoluciju kako bi svrgli Somozu 19. jula 1979. godine, Ortega je bio član hunte. Zalagali su se za radiklane društvene promene, uključujući reformu zemljišta i uspešnu kampanju opismenjavanja.
Godine 1984. Ortega je pobedio na prvim predsedničkim izborima posle pada Somoze. Osamdesete su bile period ekonomskih teškoća, bilo je i međunarodnih pritisaka pogotovo iz Vašingtona koji je finansijski podržavao pobunjenike tzv. Kontraše.
Takođe, Amerikanci su u nikaragvanske luke postavljali podvodne mine zbog čega su brojni brodovi bili oštećeni, a CIA je obučavala i usmeravala Kontraše, protivnike Sandinista.
Na veliko iznenađenje međunarodnih posmatrača, Ortega je 1990. izgubio na izborima od opozicione koalicije predvođene Violetom Ćamoro.
Ćamoro je bila udovica istaknutog novinara i Somozinog kritičara koji je ubijen 1978. godine. Na izborima je osvojila 55 odsto glasova, u odnosu na Orteginih 41.
Uprkos porazu, Sandinisti su ostali moćni u društvu. I dalje su kontrolisali birokratski aparat kao i sindikate. Ortega je na neki način vladao iz senke, a Ćamoro je bila voljna da sarađuje sa Sandinistima zbog čega je izgubila podršku u Skupštini.
Sandinisti su 80-ih bili veoma popularni širom sveta i uticali su na brojne levičarske aktiviste. U Velikoj Britaniji je poznati pank bend The Clash objavio trostruki album nazvan “Sandinista!”, a 1989. pisac Harold Pinter je Ortegu ugostio u svom domu u Londonu.
Ponovo se kandidaovao na izborima 1996, ali je i njih izgubio, osvojivši svega 38 odsto glasova.
Zemljom je vladao Arnoldo Aleman koji je bio poznat po korupciji. Navodno, 100 miliona dolara je proneverio iz državne kase kako bi se lično obogatio. Kupovao je skupoceni nakit, tapiserije, odsedao je u luksuznim hotelima.
Ipak, ni Ortega nije sedeo skrštenih ruku. Sa Alemanom je sklopio pakt kojim su izmenili Ustav, u obostranu korist. Novim pravilima, predsedniku je garantovan imunitet od krivičnog gonjenja i hapšenja. Izmenjena su i izborna pravila, pa je tako kandidat mogao da osvoji 45 odsto glasova i osigura pobedu bez odlaska u drugi krug. 2005. godine, to je preinačeno na 40 odsto što je odgovaralo Ortegi jer se tad procenjivalo da mu je podrška u narodu oko 40 procenata.
Ortega je povratio moć 2007. godine, ali se postarao da ne ponovi greške iz prošlosti. Stvorio je savezništvo sa bivšim neprijateljima, uključujući i Katoličku crkvu, (deklarisao se kao vernik i zabranio je abortus). Dodatno je učvrstio predsedničku poziciju.
Kombinacijom društvenih politika sa neoliberalnim ekonomskim modelom, koji su hvalili MMF i Svetska banka, Ortega je uspevao da državu čini stabilnom, a životni standard se poboljšao. Čak se ni SAD nisu mnogo bunile, a Nikaragva se postarala da krene u odlučnu borbu protiv narkotika i sprečavala je prodor migranata ka SAD.
Usledila je burna 2018. godina kada se slomio savez sa crkvom i poslovnim sektorom. Izbili su nasilni protesti u kojima je stradalo 300 ljudi, uglavnom mladih. Narod je ustao protiv brojnih reformi kojim bi se povećali porezi, a smetala im je i gradnja inter-okeanskog kabla koji bi prolazio kroz zemlju.
Ortega je počeo da liči na diktatora koga je sklonio nekoliko decenija pre toga.
Ortega i Muriljo odlučno ostaju na vlasti, a uprkos svemu, njihova partija i dalje važi za jedinu koja se bori za interese siromašnih.
Iako su se venčali tek 2005. godine, Ortega i Muriljo su zajedno od 70-ih godina. Muriljo je u međuvremenu postala važna politička figura u zemlji, a vodila je njegovu predsedničku kampanju 2006. godine i uvek je stajala uz njega.
Posle krvavih protesta 2018. godine, više od 100.000 ljudi je napustilo zemlju. Turizam nije više cvetao, kao ni ulaganja privatnih investitora, a onda je usledila pandemija koronavirusa koja je dodatno oslabila ekonomiju.
Nikaragva ostaje zemlja u kojoj se sučeljavaju Sandinisti i samoproklamovani levičari koje podržava američka vlada.
Preuzeto: 24sedam
